Дисов лик, трајна уметничка фигура 



 

Дисов лик, трајна уметничка фигура
13.07.2020 09:00 | 0 коментар(а)



Чачак - Последње деценије XIX и почетак XX столећа у српској књижевности обележило је рађање и кратак,

трагично прекинут живот једне од најзагонетнијих, а ипак најјачих карика српске модерне песничке традиције – Владислава Петковића Диса. Овај грандиозни класик, из чијег је здравог песничког корена израсло моћно, разгранато и плодно стабло, утиснуо је дубок печат националном књижевном стваралаштву. Смисаони кључ његове целокупне писане заоставштине и данас доказује да се иза његове физичке крхкости крила изузетна духовна снага. Чудесна димензија невеликог, али моћног књижевног опуса, оличена чак и у карактеристичном Дисовом лику, још за његовог живота постају трајно надахнуће за рафинирана уметничка остварења.

Откривање бронзаних барељефа са Дисовим ликом

У Удружењу књижевника Србије 21. октобра 2014. године представљено је неколико изузетних дивот-издања вајара, сликара, графичког дизајнера, писца и издавача Мирка Мркића Острошког (1945), и издавачке куће Интерпрес (Interpress), основане 1990. године у Београду, чији је Острошки оснивач и главни уредник. Интерпрес је кућа позната по библиофилским издањима бисера домаће и светске књижевности, на више језика.

Том приликом откривен је барељеф у бронзи „Можда спава”, портрет Владислава Петковића Диса који је аутор Острошки даровао Удружењу књижевника Србије. Тако је Дису у Свечаној сали припало истакнуто место уз бројне великане српске књижевности. Барељеф су открили Радомир Роко Андрић, тадашњи председник Удружења књижевника Србије, Радмила Лиса Браун (Radmila Lisa Brown), потомак Владислава Петковића Диса (чија је баба по оцу најмлађа Дисова сестра), директорка и власница издавачке куће The English Book у Београду, и аутор Острошки. Уметник је истакао да је идеја потекла управо од госпође Браун која је изразила жељу и да се свом претку одужи подизањем спомен-чесме са истим барељефом у његовом родном Заблаћу код Чачка. Нагласила је и да планира уређење спомен-куће посвећене великом песнику. Удружење књижевника Србије, као и сви присутни, подржали су ову иницијативу.

У Централном холу Дома Војске Србије 10. новембра 2015. године такође је уприличена свечаност откривања бронзаног барељефа са Дисовим ликом, рад истог уметника. Скупу су присуствовали државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Нерић и Радмила Лиса Браун.

Пре свечаног откривања спомен-обележја гостима се, у име домаћина, обратио директор Медија центра „Одбрана”, пуковник Стевица С. Карапанџин, истакавши идеју о претварању Централног хола у уметничку галерију.

Реализација ове идеје започела је 15. фебруара 2015, на Дан српске државности, када је председник Републике Србије Томислав Николић открио спомен-обележје Око соколово – На бранику отаџбине 1914–2014. Овај рад у бронзи и теракоти, рад Мирка Мркића Острошког, постављен на здању Дома Војске Србије, посвећен је најпознатијем српском извиђачу Драгутину Матићу, једном од симбола херојске борбе српске војске у Првом светском рату. Тај догађај био је подстицај да бронзана обличја добију и остале значајне личности српске војне, културне и научне историје чиме је Медија центар „Одбрана” почео обележавање три значајна јубилеја за српски народ – стогодишњицу Првог светског рата, два века од подизања Другог српског устанка и седам деценија од победе над фашизмом.

На тај начин Централни хол постао је галерија у којој су до сада свој бронзани лик добили Надежда Петровић, Ђорђе Вајферт, генерал Јован Драгашевић, Станислав Бинички, Арчибалд Рајс, генерал Коча Поповић, Владислав Петковић Дис, Свети игуман Пајсије и Свети ђакон Авакум, а бронзане бисте војвода Степа Степановић и краљ Александар Први Карађорђевић. То су личности које нас подсећају да је и у рату могуће бити човек, дати најбоље од себе народу, отаџбини, за све онe који беху, за оне који долазе, за вечност. Наш дуг према њима је да се сећамо и да достојно чувамо наслеђе за будуће генерације, рекао је  пуковник Карапанџин.

Откривање Дисовог барељефа у Дому Војске Србије (слева надесно Мирко Мркић Остроски, пуковник Стевица С. Карапанџин и Матија Бећковић)


Барељеф са Дисовим ликом открио је академик Матија Бећковић, подсетивши на личност великог песника: Дис  није само дика српске поезије и творац најтананије мелодије српског језика, него и један од најсветлијих ликова у српском војевању за слободу. Иако је због узаних прсију био ослобођен војне обавезе, Дис није себе поштедео албанске голготе. Још 1913. своју збирку песама Ми чекамо цара посветио је команданту Прве армије, престолонаследнику Александру Карађорђевићу, а своју смрт предвидео је, именовао и опевао у песми  Утопљене душе, шест година  пре него што се обистинила.

Поред спомен-обележја На бранику отаџбине и лика Надежде Петровић, аутору Дисовог барељефа ово је треће дело изложено у Централном холу.

Уметнички део програма најавила је Дисовом песмом драмска уметница Биљана Ђуровић. По откривању, као својеврсни омаж песнику, изведен је уметнички програм Песме које вечно остају – Велики рат у песмама, који су припремили Медија центар „Одбрана” и Удружење ратних добровољаца Србије 1912–1918.
У програму су наступили вокални солисти Данка Стојиљковић, Данило Живковић, Биљана Петковић, Весна Димић, Ивица Станчић и Алекса Зарев, уз пратњу Уметничког ансамбла Министарства одбране „Станислав Бинички”, подсетивши својим извођењем на време великих искушења Србије са почетка XX века.

Стихове Владислава Петковића Диса казивали су студенти Академије лепих уметности у Београду.

У интервјуу датом 19. септембра 2019. године, Мирко Мркић Острошки је, између осталог, рекао: Посветио сам се дизајну и опреми књиге јер нисам имао атеље, нисам имао простора где да се бавим вајарством, па сам се у последње време, захваљујући једном простору, посветио углавном рељефима. Урадио сам неколико рељефа који су постављени. У Удружењу књижевника налази се мој рељеф Владислава Петковића Диса и Јанка Веселиновића, а урадио сам и лик Надежде Петровић у Дому Војске, поводом годишњице њене смрти.

 

Дисов мурал на зиду Филолошке гимназије у Београду (аутор Александра Петковић ТКВ)

Дисов мурал

Почетком маја 2017. године, поводом стогодишњице смрти Владислава Петковића Диса (1917–2017), стрит арт уметница Александра Петковић TKV (The Kraljica Vila) у дворишту београдске Филолошке гимназије осликала је мурал са Дисовим ликом. Овај рад био је визуелни симбол Београдског фестивала поезије Тргни се! Поезија!, у организацији Удружења Трећи Трг, реализованог 11–15. маја 2017. године у Београду, Чачку и Панчеву, под слоганом Изван сваког зла (Beyond All Evil).

Дисов мурал уједно је и ликовно решење корице пратећег часописа за књижевност Трећи трг (свеска 55–56, год. XIII, Београд, 2017).  У овом двојезичном, српско-енглеском издању заступљено је више од шездесет песника фестивала који су казивали поезију на 15 језика. Часопис отварају Дисове песме „Наши дани” (‟Our days”), „Нирвана” (‟Nirvana”), „Тамница” (‟Dangeon”) и „Можда спава” (‟Perhaps She Sleeps”) (стр. 7–15). На фестивалу је представљено и српско-енглеско издање Дисових изабраних песама ‟Drowned Souls” („Утопљене душе”), издање Трећег Трга и Чигоја штампе, у избору Дејана Матића, оснивача и директора фестивала, и преводу Новице Петровића.

мр Маријана Матовић

 

(Текст објављен је у 51. броју листа „Дисово пролећеˮ поводом 140 год. од рођења В. П. Диса)







Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


dis vladislav petrovic cacak

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 

















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 88.990.728 посета
Тренутно на сајту: 49 посетилац(a)