Овај пут предузеће чији је оснивач Стојан Марковић, остало је дужно чачанском Дому културе, где је било постанар, 835.207 динара. Од тога само за закуп, дуг износи 681.604 динара док су неизмирене обавезе за струју и комуналије 153.602 динара.

Невероватно је, да је Марковић чије предузеће је било закупац у Дому по багателној цени од око 16.000 на месечном нивоу, није плаћао своје обавезе преко три године.

Ово није једини случај Марковићевог „поштеног” односа. Подсећања ради, штампарија „Бајић” чије је власник Андрија Бајић, недавно преминуо, није дочекао да наплати свој дуг у милионском износу. Марковић би требало да објасни како је могуће да судски извршитељи годинама не могу да наплате никаква потраживања од њега и како је могуће да он не поседује никакву имовину. Истовремено, обзиром да је јавна личност, која свима држи предавања о моралу, поштењу и знању, треба да објасни да ли је тачно да се против њега и његових фирми у Суду у Чачку води 19 извршних поступака.

Нема сумње да ће се Марковић представити као жртва прогона режима и којекаквих мрзитеља, без обзира што су његово „поштење” осетили многи на својој кожи а овог пута грађани Чачка којима је неуплаћивањем својих обавеза сео на грбачу.

На жалост, то изгледа није ни први а ни последњи пут.

ГЗС