у јавним зградама, а међу локалним самоуправама које су уз подршку Немачке организације за међународну сарадњу ГИЗ, швајцарске Владе и Министарства рударства и енергетике, остварила значајан напредак су Ужице, Бајина Башта и Прибој.

Дугорочна стратегија и готово деценију дуго настојање унапређења енергетске ефикасности, Ужице, Бајину Башту и Прибој, сврставају у локалне заједнице које су постигле искорак у рационалној потрошњи енергије, пре свега у јавним, али и приватним објектима.

Кроз неколико реализованих и пројеката у току, у Бајиној Башти и Прибоју се систем грејања са фосилних горива, мења обновљивим енергентима, а реконструкцијом и адаптацијом јавних објеката, пре свега школа, енергија ефикасније користи.

„Постигли смо изузетну топлотну и звучну изолацију школе. Евидентне су уштеде у школи. За сада се исказује са неких 40 одсто”, каже Драган Ресимић, директор ОШ “Рајко Павићевић”.

“Намера нам је да до краја године завршимо Гимназију и Техничку средњу школу, вртић и да до краја године имамо у рукама пројекат реконструкције градске топлане”, наводи Радомир Филиповић, председник општине Бајина Башта.

„Стратешки циљ општине Прибој је да у потпуности избаци фосилна горива из грејања јавних објеката, али и приватних објеката, а морам да нагласим да смо ове године из буџета планирали 10 милиона динара за приватне зграде”, објашњава Саша Василић, заменик председника општине Прибој.

Сличан, пројекат суфинансирања енергетске ефикасности домаћинстава, у Ужицу постоји већ пет година. До сада је уложено готово 40 милиона динара у 420 приватних објеката, док је у Градској топлани урађена конверзију у 8 од 12 котларница, али осим улагања, како се истиче, треба радити и на промени навика свих корисника.

„Оно што тренутно очекујемо то је, пре свега, на пројекту Народног позоришта где ће бити изведене одређене мере енергетских санација, финансиран средствима ЕУ, кроз програм ЕУ про и друго што је актуелно то је такође програм енергетске ефикасности финансиран од швајцарске Владе, а спроводи се на објектима школских и предшколских установа”, каже Дуња Ђенић,чланица Градског већа задужена за област заштите животне средине.

„Није довољно само уложити новац у енергетску санацију објеката. Ту је потребно да се промени начин размишљања, потребан је домаћински однос према тим објектима”, наводи Светлана Ђокић, менаџер ГИЗ-а.

У срединама у којима се спроводе, осим значајних уштеда, мере енергетске ефикасности, како се показало, индиректно доприносе локалном економском развоју, смањењу емисије штетних гасова и очувању животне средине.

ГЗС/РТС, ПП Медиа