напредак, воћари у западној Србији могу, добрим делом, да захвале том бобичастом воћу. Подсећања ради, прошле године је, у односу на укупан извоз воћа који је износио 546,6 милиона €, малина учествовала са 42 % у укупној вредности извоза.
Међутим, осцилација цене последњих година, праћена све учесталијим протестима малинара, указује на то да у производном процесу нешто треба мењати.
Производимо јефтинију, замрзнуту малину
У анализи постојећег стања прво би требало почети од ваљане статистике. Проф. др Ненад Магазин са Пољопривредог факултета у Новом Саду каже да је према званичној статистици производња малине у Србији у распону од 60.000 па скоро до 90.000 тона. Упоређујући ове податке са количином извезене малине, Магазин је склон тврдњи да годишње произведемо од 80.000 до 100.000 тона.
Ни када је реч о површинама немамо прецизне податке. Иако је званична статистика пописала нешто више од 11.000 хектара, сматра се да су површине под малином веће од 16.000 хектара. Он додаје да код нас доминирају сорте намењене замрзавању виламет и микер са 95%, док остатак, пре свега, чине двороде сорте полка и полана. Ту Магазин види и основни проблем нашег малинарства:
"Плодове доминантних сорти замрзавамо и као целе плодове или гриз извозимо. Знамо да земља, што је богатија, бежи од такве стратегије. Такви плодови имају кудикамо нижу цену, него они намењени свежој употреби. У западној Европи нећете нигде наћи виламет и микер, пошто су тамо доминантне стоне сорте. Препустили су нам да ми за њих производимо јефтинији производ - замрзнуту малину. Та производња је код њих исчезла, зато што имају скупу радну снагу".
Мењати технологију производње
Питање које Магазин поставља је - Ко ће у будућности брати нашу малину? А будућност је већ стигла, пошто је тај проблем већ ове сезоне био евидентан.
"Ми већ сад имамо проблема са обезбеђивањем довољног броја берача. Често и када малинари хоће боље да плате бераче, не могу да их обезбеде. Морамо да мењамо стратегију. Ако хоћемо да задржимо виламет и да га замрзавамо, технологију морамо прилагодити машинској берби. Претпоставка је прилагођавање засада механизованој берби, одговарајући нагиб засада као и одговарајућа површина на којој би механизована берба била исплатива. Пољаци су са другим сортама, на већим површинама, успели да уведу механизовану бербу малине. Питање је каква је перспектива гајења малине ако као доминантну сорту оставимо виламет, пошто је производна цена релативно висока, а продајна зна изузетно ниско да се спусти, као што је то био случај ове године", каже Магазин.
Предлаже да дугорочно морамо да размишљамо о производњи стоних сорти за употребу у свежем стању са којима би постигли већу цену на тржишту. Њихова одлика, поред квалитета, требало би да буде добра трајност. Туламен, октавија, глем емпл, отон блис су стоне сорте малине које су већ присутне на нашем тржишту, али у мањем обиму.
Овај стручњак каже да би произвођачи савременом технологијом морали да повећају производњу по јединици површине, а са пластеничком производњом малине свакако би пронашли своје место на тржишту.
Прехрамбена индустрија препознала малину као сировинску базу
Ненад Магазин каже да наша прехрамбена индустрија од малине прави џемове, слатка, сладоледе и друге производе. Она ће бити заинтересована за откуп већих количина малине, под условом да буде имала где да пласира ту робу.
"Био сам сведок у неким великим фирмама, да се пакује малина за ланце супермаркета у западној Европи, а да нигде не пише да је то роба из Србије. Ако је већ малина из Србије препознатљивог квалитета, на светском нивоу је потребно више урадити на њеној промоцији, да то буде видљиво и крајњем потрошачу. Диверзификација производа од малине може да помогне побољшању њеног положаја на тржишту".
Задругари почињу са прерадом малине
Земљорадничка задруга "Агро еко воће" из Ариља често се спомиње као школски пример како би требало да се организују произвођачи воћа. Задругу су основали 2013. године. Она окупља 137 задругара-коопераната. А укупне површине под малином су им до 80 хектара. Годишње произведу 300 тона малина. Ове године отворили су и хладњачу, а залог су била властита имања.
Ову групу успешних, вредних људи предводи предузимљиви директор Божо Јоковић. Није им лако, пошто инвестициони кредит на пет година морају да враћају у условима ниске цене малине. Излаз виде у производима са додатом вредношћу.
"Почећемо да производимо компот, сок и џемове од малине, као и од осталог воћа. Повећаћемо површине и под јагодом и купином, тако да ћемо имати комплетну сировинску базу за прераду. Објекти за прераду постоје, али сада би требало да обезбедимо опрему за прераду која је веома скупа", објашњава Јоковић.
Ариљска малина за извоз чека међународни сертификат
Ариљска малина је производ за заштићеним географским пореклом. Чланови задруге ће тежити да добију сертификат међународног карактера, како би малину лакше извозили. Када је реч о пласману свеже малине, Јоковић каже да су ове године највише продали у Београду и извезли у Аустрију. Планирани извоз за Дубаји преко Црне Горе, нажалост, није реализован. Пре свега због елементарних непогода. Све ово указује да постоји значајна заинтересованост за свежом малином из Ариљског краја, али ...
"Генерално у производњи малине вучемо погрешне потезе. Велика шанса постоји за извоз свеже малине из Србије. Наша свежа малина стиже када је вакуум на тржишту. Шпанска и остале медитеранске малине су прошле. Пољска није стигла, а Чиле је завршио бербу. И уместо да тада извозимо свежу малину - шта радимо? Замрзавамо је и извозимо када у Пољској стиже свежа малина за бербу. Мораћемо приступ да променимо. Схватајући значај маркетинга, наша задруга ће користити услуге консултантске куће како би овај проблем превазишли", прича Јоковић.
Лиофилизована (осушена) малина има свог купца
У селу Миросаљци у општини Ариље од 1992. године послује "Дреновац" д.о.о., породична фирма која се бави откупом, прерадом и продајом дубоко замрзнутог и сушеног лиофилизованог воћа: малине, купине, шљиве, јагоде и других воћних врста. Послују са 100 воћара, док им је укупан капацитет складиштења преко 1000 т. Од 2012. године почели су да воће суше - лиофилизацијом. Најчешће лиофилизују: малину, јагоду, купину, боровницу, вишњу, кајсију, јабуку, аронију и црвену рибизлу.
У поступку лиофилизације воће се прво замрзава од -50°Ц до -60°Ц, а затим се влага уклања помоћу вакуумског система у комори, што може да потраје и до 40 сати. У току процеса, лед сублимацијом прелази у водену пару. Лиофилизована малина има укус, мирис, облик и форму тако да изгледа као свежа. Лако може да се чува на собној температури и погодна је за транспорт, јер је изузетно лагана.
Менаџер за квалитет и безбедност производа у фирми "Дреновац" д.о.о. Немања Бојичић каже да је након дугогодишњег испитивања лиофилизована малина показала најбоље резултате по свим сензорним особинама:
"Препорука је да једемо свеже воће. Ако то нисмо у прилици, што је случај ван сезоне, најбоље је да га кознумирамо лиофизираног. У готовом производу немамо додатог шећера, нити било каквих адитива. Процесом лиофилизације избегнута је контаминација производа, јер већина бактерија и плесни не могу да преживе овај процес, пошто је изоловано 97% влаге. Лиофилизовано воће је најбоље конзумирати директно из паковања али је и одличан додатак за овсене каше, мусли, мед, чајеве као и многе друге производе".
Основни недостатак лиофилизације је скуп производни процес. Неопходно је велико улагање у опрему. Она је веома комплексна и састоји се из неколико система. У процесу лиофилизације троши се пуно енергије. Трошкове на крају сноси крајњи потрошач, што лиофилизацију чини веома скупим процесом у односу на остале начине конзервирања или замрзавања воћа.
Бојичић каже да се лиофилизирану малина на тржишту продаје по цени од 30 € по килограму. Од годишње производње од 15 тона половина заврши на домаћем тржишту, а друга половина се извезе. У фирми "Дреновац" д.о.о у последње време лиофилизовано воће чоколадирају најфинијом висококвалтетном белгијском чоколадом.
Унапредити технологију производње и прераде
Ако је веровати Републичком заводу за статистику просечним приносом малине код нас је 5,6 т/ха што указује да пуно простора има за унапређење обима производње, као и квалитета самих плодова. Подаци са терена указују да уместо да смо интензификацијом подизања засада подигли производњу - ми смо је смањили. Добрим делом за то је крив неквалитетан садни материјал, који је обезбеђен из производних засада. Обарању овогодишње цене малине свакако су кумовале прелазне залихе, које су процењиване на 25.000 до 40.000 т.
Ко нам је конкуренција у свету?
Тренд велике понуде малине на светском тржишту из Пољске са 150.000 т, Чилеа са 55.000 т, Бугарске са 30.000 т, али и са нових подручја Украјине, Мексика, Босне и Херцеговине и Мађарске се наставља, што озбиљно ремети потражњу за српском малином.
У 2016. години извезли смо 89.346 тона малине, у вредности од 229,7 милиона €, односно за 9% мање у односу на вредност извоза из 2015. године. Малина се претежно извози у замрзнутом стању, при чему су се највеће количине извезле у земље Европске Уније - Немачку, Француску, Холандију, Белгију, Велику Британију, Аустрију, Италију и друге, као и САД.
Лане смо увезли 5.088 т малине, у вредности увоза од 12,2 милиона €, претежно из Босне и Херцеговине. Извоз свеже малине из Србије има узлазни тренд, али су количине далеко испод пољских, где су у већој мери заступљене двородне сорте које су ван сезоне високо ценовно конкурентне са чилеанском малином.
Имајући у виду да је малина међу три извозна пољопривредна производа, требало би урадити научно-стручна испитивања сорти и клонова, унапредити производњу сертификованог садног материјала и саму технологију производње. Али и прераде. Да више не извозимо сировину, већ готов производ. Интензивнија прерада овог воћа и пласман готових производа на страна тржишта у многоме би били кориснији по произвођаче, али и по српску економију.
Преточена у сокове, прерађена у слатко, џемове, намазе, воћна пуњења, воћне јогурте и ракију, српска малина би била доста цењенија и знатно скупља на светском тржишту. Ови и други видови прераде малине свакако би утицали да се додатно ангажују прерадни капацитети у Србији, а самим тим и упосли нова радна снага.
Агро клуб
