Дошао је са три, а данас гаји стадо од преко 200 оваца и како каже оне су му постали нјабољи пријатељи.

“Без њих не бих никако могао сад. Навикао сам да живим и водим рачуна о њима. Кад негде одем на два, три дана мислим да ли су јеле и да ли су добро”, прича Љубивоје за РИНУ.

Ове животиње, како каже, нису много захтавне и овчасртвом могу да се баве сви без обзира на године и пол. Иако има 200 оваца, свакој је наденуо имена, а најстарија и највољенија у стаду је овца Каћа.

“Од ње сам за годину дана, добио шесторо јагњади. Све су ми као чаланове породице, али Каћа и ован Пики имају посебно место. Овце су иначе врло лаке за доржавање, саме пасу и јагње се”, рекао је Љубивоје.

Овај сточар са својим овцама шета и разговара, а оне га свуда прате у стопу. Каже да се од овог посла може живети и зарадити пристојна плата и никад се није покајао што је посао у граду заменио овим сеоским.

РИНА