Чворовићи се се одлучили да пркосе тој статистици. Александра и Бранслав са своје троје малишана побегли су из главног града и свој нови дом свили у селу Мршинци код Чачка. Њихов циљ био је да стрес и тензију метрополе замене миром и тишином и у томе су успели. Осмех на њиховим и лицима деце то недвосмислено и потврђује.

„Било нам је битно да будемо десетак километара далеко од неког већег града, да је село снабдевено добром водом, да не будемо на главном путу, да поседује втртић и школу, као и да земља буде плодна. То су нам били првобитни параметри и није нам било тешко, природно смо се вратили томе. Овде смо осетили мир, испуњеност, као и то да више ништа не морамо, а да све можемо”, каже за РИНУ Бранислав.

Дигитализација њихових професија омогућила им је да раде из свог дома и зато су одлучили да се преселе. На селу им, како кажу, апсолутно ништа не недостаје, овим потезом само су добили - више времена за своју децу и за себе. Нису желели да своје малишане Машу, Никшу и Вишњу виђају минимално, да их васпитава и гаји неко други.

„Рад од куће је нешто што је у овој поставци фантастично, ја сам овде себи направила канцеларију, када треба да одем да радим, затворим врата, за то време супруг води рачуна о њима и нема више бриге о путовању на посао, проблемима и гужви у саобраћају, само завршим то своје на послу, након чега сам слободна, много пута ми се десило да завршим са послом и одмах на базен, тога у Београду нема”, појашњава Александра.

Фото: РИНА

Одушевљени плодном моравском земљом, људима у срцу Србије и фантастичним пејзажима Чворивићи кажу да се у Мршинцима осећају као да ту живе одувек. Још увек упозанају нови крај, а одушевљени новим комшијама из главног града су и мештани који ту живе деценијама. Породица Чворовић, пример је да се смелошћу добија све оно што је вредно и ка чему се тежи, међутим, некада живот на селу, може бити луксуз који само храбри препознају.

ГЗС/ РИНА