Како је Пријепоље од најчистијег града у бившој Југославији постало синоним за дивље депоније и еколошка црна тачка Србије? 



 


Како је Пријепоље од најчистијег града у бившој Југославији постало синоним за дивље депоније и еколошка црна тачка Србије?
11.11.2021 11:54 | 0 коментар(а)



Пријепоље - Депонија Стањевине деценијама је била синоним за највећег еколошког загађивача



у земљи, а број дивљих депонија и сметлишта на територији општине Пријепоље процењен је на више од 80. Податак, да је град на ушћу Милешевке у Лим, проглашаван најчистијим у бившој СФРЈ био је дуго оно што је Пријепољце чинило веома поносним, међутим све су прилике да су се добре навике Пријепољаца временом изгубиле, или једноставно нису пренете на млађа покољења. Надлежни из локалне самоуправе сматрају да постоји проблем у односу грађана према животној средини, али и у систему управљања отпадом.

„Сасвим сам сигурна да је појава дивљих депонија последица наших лоших навика, већина посеже за тим да отпад из својих домаћинстава баци у поток, поред речних обала, саобраћајница и слично, самим тим неопходно је кренути са што већим обимом едукације становништва, али са друге стране мора да се успостави систем управљања отпадом. Оно што је такође неопходно, јесте да се уради локални акциони план управљања отпадом који би могао да буде и регионалног карактера, како бисмо унапредили и регулисали сам систем”, казала је за Глас западне Србије чланица Општинског већа Душка Бајић.

Чланица општинског већа Душка Бајић, фото: ГЗС

Она истиче да је неопходно да се створе услови да се уведе јединствен систем одвожења и депоновања отпада како из насељених урбаних тако и из руралних средина.

„Општина Пријепоље се простире на 827 километара квадратних, што је велика и разуђена површина. У овом моменту негде око 7000 домаћинстава је укључено у тај процес пружања услуга одвожења отпада и то око 5000 у урбаним и око 2000 у руралним срединама. Оно што се системски мора радити јесте да заједничким снагама постигнемо већи обухват домаћинстава и грађана”, тврди Бајић.

Чишћење дивљих депонија у Пријепољу, фото: ГЗС

Директор ЈКП „Лим” Џевад Бегановић каже да су промене у начину живота нарочито утицале на сеоско становништво, где је проблем са одвожењем отпада изражен, те се због тога у срединама које су се истицале чистоћом стварају дивље депоније и сметлишта.

ВД директора ЈКП „Лим” Џевад Бегановић, фото: ГЗС

„Сада и у нашим селима која се налазе на највећим надморским висинама, мештани купују млеко у тетрапаку, деци разноразне грицкалице, хоћу да кажем да и на селу сада има амбалажног отпада као и у граду. Многа села нису обухваћена услугом изношења смећа због разуђености терена и због тога се стварају дивље депоније, у Каменој Гори, Каћеву, Седобру, Косатици, Јабуци. Е, сад, ми морамо израчунати шта нам се више исплати, да ли да у тим местима поставимо контејнере и да субвенционишемо тај начин одлагања и изношења отпада или ћемо бити принуђени да чистимо дивље депоније с времена на време у зависности од добијених средстава”, закључио је Бегановић.

 

Глас западне Србије

 

 

 









Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


PRIJEPOLJE CISCENJE DIVLJE DEPONIJE SMETLISTA

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 













 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 123.501.676 посета
Тренутно на сајту: 140 посетилац(a)