уместо нормалне тамно-зелене, а узрок може бити само вишедневно хладно време и мраз.

У брдским пределима ових општина, где велика већина становника живи од "црвеног злата", снег је ових дана достизао висину око 20 центиметара. Претходне ноћи дошло је до изведравања, а температура се јутрос кретала од минус један у нижим до минус шест у вишим планинским пределима.

Професор др Томо Милошевић са Агрономског факултета у Чачку каже за Глас западне Србије да ипак треба бити оптимиста. Он истиче да су малине и остале врсте воћа ових дана повећале степен отпорности због хладноће, а евентуалне штете код малине су мање сада у етапи листања, док би у етапи цветања биле неупоредиво веће.

"Једини реални начин заштите од снега су јаке и правилно постављене противградне мреже, а од мраза штити орошавање. Задимљавање засада паљењем разног материјала не може излечити ситуацију на терену. Такође заштита од мраза препаратима на бази биљних антифриза може користити само трговцима који их нуде и појединцима са звучним титулама који тврде да су дошли до епохалног открића. Та средства нису доказана у пракси, већ само у лабораторији. Италијани и Немци у појединим областима имају у 90% засада инсталиране системе орошавања и противградне мреже, а те антифризе и не помињу", рекао је Милошевић.

Наш саговорник додаје да је дужина трајања мраза важан сегмент и објашњава да јутарњи мраз у трајању од два или три сата проузрокује мање штете у односу на изведравање у раним вечерњим часовима које може довести до несагледивих негативних последица.

"О процентима штете без анализе на терену би било крајње неозбиљно разговарати. Ипак мислим да су ствари помало предимензиониране, без обзира што су штете од мраза у засадима воћа у појединим деловима Србије евидентне", закључује Милошевић.

ГЗС/Дејан Веселиновић