треба
померити за један сат уназад, односно
са три на два сата ујутру, речено је у
Дирекцији за мере и драгоцене метале.
Летње рачунање времена у Србији почиње
у последњој недељи марта, а завршава се
последње седмице октобра, на основу
Закона о рачунању времена.
Летње
рачунање времена, чији је циљ углавном
уштеда електричне енергије, код нас је
први пут уведено 27. марта 1983. године.
Од
1995. године казаљке на сатовима су померане
у последњој седмици септембра, на основу
одлука које је доносила влада, а 2006. је
донет нови закон у тој области и летње
рачунање времена усклађено је с Европском
Унијом.
"Службено
време" у свету помера се унапред у
позну зиму или рано пролеће, а враћа
уназад у јесен, најчешће за један сат,
али тачан број сати и датуми измена
одређују се на локалном нивоу и подложни
су променама.
Практикује
се у 70 земаља
Померање
казаљки у западној Европи уведено је
почетком 1970-их година, уз образложење
да се тиме "продужава" дан, омогућују
уштеде у потрошњи електричне енергије,
повећава продуктивност, побољшава
прилагођавање људи и радни дан чини
ефикаснијим.
Датум
померања казаљки различит је од државе
до државе, тако да на северној хемисфери
летње време почиње последње недеље
марта или прве седмице у априлу. Померање
времена се у већини случајева обавља у
ноћи између суботе и недеље, да не би
изазвало веће проблеме за радно
становништво.
Прелазак
на летње и зимско време први пут је
забележено 1916. године у земљама на северу
Европе, а до сада је уведено у око 70
земаља, углавном на северној хемисфери.
Од
2002. године Европска унија, као и остале
земље у Европи, одредиле су да летње
време почиње последње недеље марта и
да се завршава последње седмице октобра.
На
јужној хемисфери је почетак и крај
летњег времена обрнут у односу на
северну. Већина модерних рачунарских
оперативних система има могућност
аутоматског преласка на летње рачунање
времена.
Поједини
астрономи су, међутим, против померања
казаљки и вештачког "продужења"
дана, јер сматрају да природу не треба
"мучити", макар се то правдало и
економском рачуницом.
Танјуг
