У ово доба године, туристичка сезона требало би да буде у пуном јеку, али је пандемија корона вируса срушила планове за одлазак на море и натерала људе да размишљају о алтернативним решењима.

А како се број земаља у које је у овом тренутку држављанима Србије омогућен улазак смањује свакодневно, једно од решења је летовање на неком од домаћих одредишта.

Али заинтересовани за одмор у оквиру граница Србије наићи ће на два проблема која су наизглед у потпуној супротности – недостатак смештаја и високе цене.

„Рекли су ми да је све заузето до краја септембра и да је цена апартмана 150 евра дневно”, каже за ББЦ на српском Бојан Јовановић из Београда.

Он је по савету пријатељице из Бајине Баште, још крајем маја почео да се распитује о изнајмљивању апартмана на Дрини.

Сеоски туризам у експанзији

Пандемија корона вируса угрозила је туристичку индустрију широм света, пореметивши у потпуности све врсте саобраћаја и проходност граница.

У првих пет месеци 2020. године укупан број долазака туриста у Србију забележио је пад од 52,8 одсто у односу на исти период 2019, стоји у извештају Министарства трговине, туризма и телекомуникација.

У мају 2020. укупан број долазака туриста је опао за 87,6 одсто у односу на мај 2019, а кад су у питању страни туристи, овај пад износи 97,8 одсто.

Међутим, сеоска газдинства у Србији бележе раст интересовања од када је проглашена епидемија корона вируса.

„Ове године сезона сеоског туризма није почела у јуну као иначе, већ у марту, са првим најавама ограниченог кретања и затварања граница. Већ тада порасло је интересовање за смештаје у сеоским домаћинствима,” каже Милош Гајић са сајта Село.рс.

Преко тог сајта се врше резервације за индивидуална домаћинства, а у овом периоду примећено је да је њихов број порастао „за невероватних 500 одсто”.

За туристичко газдинство Гостољубље у селу Мионица, код Косјерића, које постоји 18 година, главна сезона траје од јуна од септембра.

Међутим, ове године гости су почели да се интересују раније за боравак на овом имању.

„Имали смо три пута више упита него раније,” каже Марија Луковић Средић из Гостољубља.

Она каже да у случају отказивања, место се попуни у року од два сата.

Према подацима сајта Село.рс, до мањег пада у резервацијама је дошло средином јуна, када су поједини грађани размишљали о одласку на море у иностранство.

„Поједини смештаји су већ крајем маја затворили календаре до краја августа и места данас готово да и нема у већини објеката,” каже Милош Гајић.

У етно селу Слатковац у близини Александровца број резервација је на истом нивоу као и прошле године.

„Пре короне смо имали доста резервација, али су оне отказане када је објављена епидемија,” каже Драган Кнежевић, власник овог туристичког газдинства.

Ситуација се у мају поправила, али примећено је да се резервације отказују сваки пут када би дошло до погоршања епидемиолошке ситуације.

Кнежевић каже да у овом домаћинству, у коме је могуће угостити 20 људи, има места и у августу, иако су места током викенда већ попуњена.

Гајић објашњава да тренутна пребукираност, изазвана немогућношћу летовања ван Србије, на неки начин представља наставак тренда популарности сеоског туризма у последњих неколико година.

„Објекти имају све већу и интересантнију понуду. То више нису куће и собе које су домаћинима биле вишка, већ посебно грађени објекти, са укусом сређени. Многи имају и базене, али и додатне активности,” каже он.

Скупи бег из града

Када је Ирена Михајиловић тражила место на коме са породицом може да проведе викенд изненадила се када је наишла на смештаје за које је требало издвојити 500 евра.

„Све је по принципу узми паре и бриши,” каже она, поредећи цену са половином суме која је потребна за летовање у Грчкој.

Чини јој се да нигде нема „предузетничког духа”, да власници не размишљају о будућности, да се људи не стимулишу да и следећи пут дођу, нити да размишљају о давању попуста.

Она неће летовати у Србији, али не искључује једнодневне излете, „ако то дозволе епидемиолошки услови”.

У етно селу Слатковац нису мењали цене последњих шест година, а у Гостољубљу су успоставили нови ценовник у децембру 2019.

Према подацима Туристичке организације Србије, цене у регистрованим домаћинствима и хотелима се нису мењале у односу на прошлу годину.

Ипак, у одговору ББЦ на српском, надлежни из ТОС-а кажу да се цене формирају слободно на тржишту.

Милош Гајић каже да је приметио да је мањи број објеката у западној Србији подигао цене.

„Интересовање и тражња су толико велики да су и поред дуплих цена, ови објекти попунили капацитете”, каже он.

Ако не можете да пронађете смештај у сеоском домаћинству или викендицу ван града из снова, можда треба да размишљате о камповању.

Бојана Козомора из Новог Сада желела је да проведе одмор с породицом у викендици у насељу Шебешфок код Бездана, али није било места.

„Због великог броја људи, нисмо желели да идемо у хотел, а цене су подивљале, зато смо тражили безбедну и повољну варијанту”, каже она.

Камп у близини жељеног места испоставио се као одлична алтернатива.

„Деци је било забавно, били смо у шатору током олује и кише и никад боље нисмо спавали”, закључује она.

ГЗС/ББЦ и ПП Медиа