Реците нам нешто
о Савезу гуслара Србије, о његовој намени и деловању?
Савез
гуслара Србије је једина организација која се бави неговањем и афирмацијом
гусала и епског певања као нематеријалне културне баштине. Савез на подручју Србије броји 30 друштава, која
имају добру
организацију и озбиљно раде, а међу њима је и друштво „Танаско
Рајић“ из Чачка, које једно од најозбиљнијих и чији су резултати међу
најбољима.
Постоји и Централни савез који
чине Савез гуслара Србије, Савез гуслара Републике Српске, Савез гуслара
„Душаново царство“ из Црне Горе и Савез гуслара дијаспоре. Савез гуслара Србије је добро организована
и повезана
организација, једна од малобројних са подручја бивше Југославије која је преживела, и у
организацији и раду задржала јединство које је имала, када се узме у обзир целокупан простор на коме живи
српски народ.
Колико чланова
броји Савез гуслара Србије?
У
Србији тренутно има око 150 активних гуслара, од тога неколико десетина врхунских мајстора. На
наступајућем фестивалу у Чачку, у мају ове године, очекујемо наступ око 120 њих, било
би их и више, али пошто
се плаћају котизације друштва шаљу само своје најбоље гусларе.
У чему се
састоје активности Савеза?
Савез је пре свега окренут промоцији и неговању гусала
и епског певања, и заједно са Министарством културе покренули смо акцију да се гуслање упише у
национални регистар као нематеријална културна баштина српског народа. У томе смо успели,
па је гуслање већ
уписано у национални регистар Републике
Србије. Ово је веома
важна ствар, јер је то један од предуслова да се заврши други део посла, односно упис у регистар при
УНЕСКО-у као нематеријална културна баштина којој је потребна запштита и
афирмација, с обзиром да нови светски проедак и савремени начин живота намећу
неке нове и другачије културе, језике, правила и обичаје.
Нама
је интерес да оно што је заиста изворно српско, што припада српском народу, што је део наше традиције и културе, да то сачувамо од заборава, да
пренесмо на младе људе и нараштаје који долазе.
Да ли међу вашим
члановима има и младих?
Важно
је нагласити да имамо велики број младих гуслара, чак и посебно организујемо фестивале
младих српских гуслара до 18 година. Прошле године тај фестивал био је одржан у Крушевцу, а ове године ће бити у Нецесињу Републици
Српској. На тим
такмичењима појави се око 30 врсних младих гуслара, који веома добро гуслају. То говори да смо успели да ту традицију
пренесемо на млада покољења, што је најважније, и мишљења сам да српски народ
никада у историји није имао квалитетнијих гуслара него данас.
Какав
је пријем код публике,
колико су посећене манифестације, и да ли
организујете манифестације у
иностранству?
Широм Србије, када организујемо вечери гусала и епске
поезије, присуство публике је велико, то је публика која уме да цени ту
традицију, која уме да
слуша, јер се гусле слушају у позоришној атмосфери, а највжаније
је то што велики део публике чине млади људи.
Имамо
гусларска друштва у Канади,
Сједињеним Америчким
Државама,
Аустралији, Немачкој,
и Француској
која делују у оквиру наше организације. Они организују гусларске манифестације
на којима наступају наши најбољи гуслари и сарадња са њима је одлична, а на
нашим фестивалима увек се појаве и представници из дијаспиоре. Гусларски наступи имају посебно велику
публику, интересовање је велико и у Србији и у иностранству.
Какве
се песме певају на гусларским приредбама, старе песме које је записао Вук Караџић
или новије, из савременог периода?
На такмичарском делу се изводе
претежно десетерачке песме, нарочито до
песника
Радована Бећировића Требјешког, писца епских песама које су ушле у антологије.
Певају се песме из преткосовског и косовског циклуса, оне старе које имамо записане,
песме из циклуса Петра
Петровића Његоша, текстови Светог владике Николаја
Велимировића, и песме из новијих времена које се тичу српских устанака.
Можете
ли нам рећи нешто о гуслама, њиховом пореклу и значају?
Гусле
данас привлаче велику политичку
пажњу, представници неких земаља настоје да, доказујући да су гусле аутохтоне
за њихове народе и културу, докажу да су они прастановници ових простора. Наша
Влада мало каска по том питању у односу на друге, тек прошле године је гуслање уписано у
национални регистар, а следећи корак је упис при УНЕСКО-у. Насупрот нама,
влада
Босне и Херцеговине
је пре три
године у Зеници организовала велики међународни симпозијум о гуслама, под
покровитељством универзитета Харвард, на коме су епске песме приказане као културна баштина муслиманског народа, а
епски јунаци су Мујо и Хасо.
И сада када уђете на сајт тог универзитета пронаћи ћете тај податак. Тиме је
причињена велика штета, јер када нека ствар уђе у међународне институције и универзитете много времена треба да се докаже да то
није тако, то је веома
тешко и мукотрпно.
Са
друге стране влада
такозване републике Косово организовала је велики симпозијум о гуслама о
Приштини, који је трајао седам дана, где су доведени врхунски стручњаци из
Европске уније из области
културе,
који су доказивали да су гусле инструмент карактеристичан за албански народ. Влада Албаније је пре две године покренула
званичан поступак
при УНЕСКО-у
да гуслање упише као нематеријалну културну баштну албанског народа.
У
Хрватској је гуслање такође развијено, имају већи број гусларских друштава него
ми, и између осталог, блада ове
земље
сваке године организује вече гуслара уз дворани Лисински, коме присуствује око 2000 званица, међу
којима и дипломнатски кор.
Ипак,
поред свог тог кривотворења и присвајања, темељ епске поезије чини оно што је
Вук забележио, и оно што је Гете рекао о гуслама и српској епској поезији. Наиме, велики Гете је својевремено, читајучћи
„Хасанагиницу“, „Ропство Јанковић Стојана“ и друге наше песме, рекао да је срећан онај
народ који има овакву поезију и да он никада није ништа друго прочитао са толиким
одушевљењем, и упоредио је српску епику са старогрчком, сматрајући је јачом по
изразу и лепоти стихова.
Ваш Савез издаје
и часопис, реците нам нешто о њему?
Савез гуслара Србије сваке године
издаје часопис „Гусле“, то је једини часопис у Србији који излази са темом
афирмације гусала и епског евања. У последњем броју са разних аспеката
анализирамо ту проблематику, са намером да заинтересујемо домаћу и инострану
културну јавност. „Гусле“ доносе комплетан преглед
активности Савеза у
току године у Србији, Републици Српској, Црној Гори, и дијаспори, што се
тиче гусала и епског певања, и објављује текстове афирмисаних људи из области
културе који
се односе
на гусле и епску поезију. Пројекат листа „Гусле“ подржава и Министарство културе, што нам даје
велики подстерк и
снагу, и обавезује нас на велику озбиљност што се тиче садржаја, а све у циљу афирмације гусала.
Који српски
гуслари су тренутно најбољи?
Много је врсних гуслара, али пре свега треба навести
Бошка Вујачића, а ту су и Ђорђе Ђоко Копривица, Миљан Миљанић, Саша
Лакетић, Милан Мрдовић, који је члан друштва из Чачка, Саво Контић, Драшко Малиџан, Славко Јекнић, браћа Брежевићи, Рајо Војиновић, Милан Пандуревић и други.
Предстојећи 21.
фестивал гуслара Србије одржаће се у Чачку, да ли очекујете да ће организација
и посета публике испунити очекивања?
У читавој Србији наше приредбе су увек добро
испраћене, али Чачак је посебан, увек смо имали добар пријем и велику пажњу
публике. Зато смо и одлучили да фестивал у јубиларној години, поводом рођења Његоша и
балканских ратова, буде
организован у Чачку, јер се то овде увек ради озбиљно, публика је изванредна,
долази у великом броју , и
то
је публика која зна да слуша гусле, без жамора и ометања гуслара.
О гусларском
друштву „Танаско Рајић“ из Чачка и предстојећем фестивалу који ће се одржати у
том граду говорио је Андрија Миликић, председник Аматерског друштва гуслара „Танаско Рајић“.
Аматерско гусларско друштво
Танаско Рајић основно је 1980. године, а пререгистровано је 12.12.2012. године, да би се усагласило са
законским одредбама. Постојимо,
живимо и радимо у Чачку, успешни смо организатори гусларских манифестација,
2001. године били смо домаћини деветог републичког фестивала гуслара Србије, који је био веома посећен и запажен у установама
културе и гусларском свету.
Осим
што је град трубе и фруле Чачак је и поодавно град гусала и епске поезије. Друштво „Танаско Рајић“ броји око 120 чланова, од тога десетак афирмисаних гуслара. У овој години великог јубилеја,
када се обележава 200 година од рођења Петра Петровића Његоша и 100 година од
балканских ратова
организоваћемо 21. фестивал гуслара Србије.
Када ће бити
одржан 21. фестивал гуслара Србије и како ће бити организован?
Двадесет први фестивал гуслара Србије одржаће се 11. и 12. маја у Дому културе у Чачку, очекујемо долазак
око 120 гуслара из целе Србије,
из око 30 гусларских
друштава, од Субортице
до Медвеђе. Фестивал
је такмичарског карактера, а
првог
дана ће бити
пријем гостију и аудиција, на којој ће наступити око 120 гуслара. Након аудиције која је елиминационог карактера, у полуфиналу
учешће ће узети најбољих 20,
уз 20 прошлогодишњих финалиста.
Другог
дана је финале,
у коме ће
наступити 20 најбољих полуфиналиста.
По статутима и пропозицијама такмичења првог дана ће се певати мањи број стихова,
25-30, због већег
броја учесника, а другог
дана
50-60 стихова. Нагласак ће бити
стављен
на песме из Вукове
збирке,
као и на песме Његоша, Радована Бећировића Требјешког и наравно нових епских
песника.
Осим наступа на фестивалу, 12.
маја гуслари Србије
ће у Чачку са гостима прославити славу, Светог Василија Острошког. Планирано је да се на брду Љубићу, у цркви Светог мученика Лазара изврши сечење
славског колача, и да се гуслари Србије
упознају са тим знаменитим местом, на коме се одиграо Бој на Љубићу.
Да ли гусларско
друштво „Танаско Рајић“ има подршку града Чачка и да ли медији прате Ваш рад?
Подршка града постоји, не бисмо успели сами
да изнесемо до краја организацију фестивала да није помоћи Савеза гуслара Србије и града Чачка. Челници Чачка су до сада показивали разумевање за
гусле и епску поезију, и увек нам излазили у сусрет
пружајући помоћ, а надам
се да ће бити тако и
у будућности.
Захвалио бих се
привредницима Чачка, који су помагали наше концерте и хуманитарне манифестације. Сарадња са медијима је добра, без
медија и њихове подршке није лако организовати и остварити ни једну
манифестацију.
ИЗВОР – ГЛАС ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ