Ове сезоне, ову повртарску културу посејао је на 9. хектара, али тренутном ценом од 20 до 22 динара није задовољан.

,,Нема никакве зараде, улози су велики, ђубриво, семе, препарати, нафта, две је скупо, а кромпир је јефтин, немамо коме ни да га продамо”, каже Ерић за Агропресс.

Он додаје да су приноси знатно умањени, али да је квалитет, захваљући наводњавању одличан.

,,Приноси ће бити мањи, али квалитет црвеног и белог кромпира је одличан. Највећи проблем је коме продати, увозни кромпир годинама гуши домаћу производњу. Ове године покушаћу да покријем трошкове производње кромпира са купусом, посадићу око 4. хектара  сорте браво и надам се да ће имати цену већу од прошлогодишње која се кретала од десет на почетку до 25 динара на крају сезоне”, додаје Ерић.

Да једино високим приносима произвођачи кромпира могу осигурти тржиште слаже се професор Драго Милошевић са Агрономског факултета у Чачку.

,,Чињеница је да је квалитет домаћег кромпира одличан, али имамо проблема са ниским приносима јер приноси су управо ти који остварују конкурентност на тржишту. Увозни кромпир нема царину и једино високим приносима можемо смањити трошкове”, додаје Милошевић.

Некада је Србија, као традиционални произвођач кромпира, имала стотине хиљада тона и за извоз у Црну Гору, Италију, Румунију. Међутим, прилике су се у међувремену промениле. Површине под кромпиром су све мање, производња је уситњена и скупа. Просечан принос од 17 тона по хектару (иако расте) није довољан да будемо конкурентни са европским произвођачима.

ГЗС / Агропресс