и промета воћа, поврћа и меса, заинтересовано је више од двадесет иностраних и домаћих компанија, које ће своје карте открити у априлу, када се очекује расписивање огласа за продају.
Након неуспешне приватизације, потом и стечаја покренутог пре две године, Привредни суд у Ужицу је, у децембру 2017, прогласио банкрот, што је омогућило да се у фабрици рашчисти финансијска ситуација и утврде дуговања према повериоцима. Јер, упркос томе што је у фебруару 2016, када је отворен стечајни поступак, суд ефикасно поступао с намером да што пре прогласи банкротство, процес је био отежан, пошто држава није успевала да рашчисти ситуацију са бившим власником. Наиме, фирма Панкомерц из Новог Сада, власништво Ананија Павићевића, која је фабрику приватизовала 2008. и са којом је држава раскинула уговор, користила је сваку прилику да овај процес одуговлачи. Павићевић је, како је Данас писао, у сарадњи са фирмом Стевовић анд ПартнерсГМБх Мунцхен Германy, у јуну 2016. године, покушао да прода Будимку кинеској компанији Нортх Агрицултурал, не поменувши кинеском инвеститору да је фабрика у стечају. Ту трансакцију спречио је тадашњи министар привреде Жељко Сертић, који је представницима кинеске компаније, на једној од седница у Влади Србије, саопштио да су „у последњем моменту избегли класичну превару, у коју их је водио Стевовић, обмањујући их обећањима да се фирма може преузети реорганизацијом из стечаја“. Кинези су одустали од куповине, а Павићевић је оптужио Сертића да је „саботирао продају“. Ипак, ужички суд је успео да спроведе све процедуре и да прогласи банкротство, чиме је фабрику ослободио великог финансијског терета. Ђорђе Стевановић, члан Већа поверилаца, каже за Бизнис да је тиме почело „коначно разрешење агоније у којој су се нашли и Будимка и њени повериоци“. На листи поверилаца су привредни субјекти, радници, банке, фондови, јавна предузећа и државне институције, којима се дугује око 12 милиона евра и од продаје ће, по утврђеним приоритетима, моћи да наплате део својих потраживања. Утврђено је да фабрика поседује велики капитал – око 30 хектара уређеног земљишта, око 100.000 квадратних метара производних погона за прераду воћа, поврћа и меса, хладњаче, фарму, као и 15 хектара слободних површина, од чега је око 10 хектара под јабукама. Ипак, припреме за продају нису још приведене крају, пошто се ишчекује да Републички геодетски завод изда неколико листова непокретности и поседовних листова. Оглашавање прве продаје, која би требало да се обави прикупљањем понуда или акцијском продајом, требало би да се догоди у априлу ове године.
"Када би се све ставило у функцију капитал фабрике вредео би око 20 милиона евра, али треба имати у виду да је, након банкрота, суд утврдио да Будимка дугује повериоцима око 12 милиона евра, рачунајући и камате. Вредност капитала Будимке биће, највероватније, процењена на око осам милиона евра, али ће према одредбама закона, због банкрота, почетна продајна цена бити преполовљена и износиће око четири милиона евра. Ако се, примера ради, фабрика прода за четири милиона евра, исплатиће се 30 одсто поверилачког дуга", објашњава Стевановић и додаје да би четири милиона евра, у датим околностима, била добра цена за купца, али и за продавца и повериоце.
Он подсећа да купац има могућност да прода објекте, који нису потребни за процес производње, и да на тај начин покрије део новца уложеног у куповину, али и да одмах инвестира у производњу, као и да запосли раднике. Уз опаску да сви тиме добијају Стевановић каже да је тај модел требало да се примени још 2010. године и да се одмах прогласи банкрот, „али људи су тада били неповерљиви“. Да је Будимка препозната као добра прилика за улагање, о томе сведоче подаци да је од децембра прошле године заинтересованост исказало више од 20 компанија из ЕУ, Уједињених Арапских Емирата, Кине и других делова света, али и неколико домаћих бизнисмена, међу којима су, према сазнањима Бизниса, Петар Матијевић и Миодраг Костић.
"Реч је о истим оним компанијама које су и пре пет и више година, биле заинтересоване али тада се нико од њих није усудио да купи Будимку, јер од представника државе нису могли да добију прецизне податке. Сада, сви заинтересовани могу да добију детаљне информације, али тек када буду откупили продајну документацију, сазнаћемо ко ће бити потенцијални купци. Осим директних контаката са менаџментом Будимке, неке компаније су ангажовале адвокатске канцеларије и консултанте, неке су у контакту са Владом Србије, министарствима привреде и пољопривреде и локалном самоуправом, тако да се са сигурношћу не може рећи колико је, заправо, потенцијалних купаца", каже саговорник Бизниса.
Треба поменути и закупце, с обзиром на то да је део имовине Будимке, већ годинама уназад дат у закуп, а уговори ће важити до продаје. Већина закупаца заинтересована је да купи објекте и земљиште које су закупили, а који нису неопходни за процес производње. Уколико би се закупцима та имовина понудила на продају, купац Будимке би могао да надокнади највећи део износа који би платио за куповину Будимке. Успешном продајом Будимке, како оцењује Стевановић, отвориле би се нове пословне могућности, рачунајући и упошљавање, у старту, око 100 радника са перспективом да се ангажује још 200 радника. То значи да би од 1.700 незапослених у Пожеги, могло да се запосли 300 људи, односно једна шестина незапослених. С друге стране, кооперантима се пружа прилика да наставе производњу воћа и поврћа, а разним фирмама да понуде своје услуге. „Ако је улагање од пет до десет милиона евра, ефекат за град је четири пута већи, због плаћања ПДВ-а, доприноса на плате, а све то отвара велику перспективу за читав крај, не само за Пожегу“, указује Стевановић. Пожељан купац
"За Будимку, која би са око 40.000 тона готових производа могла да буде профитабилна фирма, пун погодак би био да је купи нека успешна мултинационална компанија, јер је због капацитета којим располаже фабрика, потребан неко ко има велико тржиште. С друге стране, ако би је купиле мање компаније, фабрика би се свела на мало или средње предузеће, чиме би економски ефекти били минимални за цео крај",процењује Ђорђе Стевановић, члан Већа поверилаца Будимке.
Респектабилан капитал
Утврђено је да фабрика поседује велики капитал, односно, око 30 хектара уређеног земљишта, око 100.000 квадратних метара производних погона за прераду воћа, поврћа и меса, хладњаче, фарму, као и 15 хектара слободних површина, од чега је око 10 хектара под јабукама. Ипак, припреме за продају нису још приведене крају, пошто се ишчекује да Републички геодетски завод изда неколико листова непокретности и поседовних листова. Оглашавање прве продаје, која би требало да се обави прикупљањем понуда или акцијском продајом, требало би да се догоди у априлу ове године.
Извор: Данас
