Škola u koju ekser nije poboden pola veka, a onda joj je užička vlast dala novi život

Užice – U užičkom selu Zlakusa, danas se nalazi mala ali moderna seoska škola po svim standardnima savremene pedagogije i obrazovanja, a njeni đaci niučemu ne oskudevaju za svojim vršnjacima i drugarima koji školu pohađaju u gradskoj sredini.

 

A sama zlakuška škola, odnosno istureno odeljenje Osnovne škole „Aleksa Dejović” iz Sevojna, od svoga nastanka do danas, promenila je čak četiri zgrade dok se konačno nije skrasila u građevini pod čijim krovom se i danas nalazi. Osim što se seljakala sa kraja na kraj sela, priča o ovoj seskoj školi završila je i u knjizi, a mogao bi se komotno o njoj snimiti i dugometražni film.

 

 

Začetak školstva u najpoznatijem grnčarskom selu u Srbiji krenuo je upravo iz avilje solunca Gvozdena Terzića. Naime, od 1939. do 1946. godine, deca iz Zlakuse su osnovno obrazovanje sticala u školi koja je bila smeštena upravo u Gvozdenovoj kući.

 

 

Od 1946. do 1948. godine, škola se iz domaćinstva Terzića seli u na drugi kraj sela u zaseok Radovanovića, nakon čega se seli u seoski zadružni dom.

 

„Kada je bila pri kraju izgradnja zadružnog doma, meštani su shvatili da im je potrebnija škola nego zadružni dom pa su u njega uselili đake. U tom prostoru škola je funckionisala do sredine šezdesetih godina prošlog veka. Dolaskom učiteljskog para Šojić, koji se u Zlakusi zadržao tri decenije pokrenuta je inicijativa o izgradnji školske zgrade. Pronađen je plac i na njemu je izgrađena i dan danas se nalazi zlakuška škola”, kaže Saša Drndarević praunuk Gvozdena Terzića, koji je na preko 700 strana knjige široj janovsti predstavio razvoj seoske škole u Zlakusi.

 

 

Školsku zgradu kulukom su napravile vredne i hrabre seoske žene. Jedna od tih Zlakušanki koje su na svojim plećima ponele najveći teret izgradnje nove škole jeste i Dušanka Drndarević, Sašina majka i unuka Gvozdena Terzića, čija su sećanja o tim vremenima još uvek itekako živa.

 

Saša Drndarević, foto: GZS

 

„Tada se vodio mesni samodoprinos i svaki punoletan član domaćinstva se zaduživao sa pet ili šest dnevnica koje je morao da odradi. Tada su se gradili stanovi u Krvavcima za učitelje, te je moj otac išao tamo, a ja sam svoje dnevnice oduživala na izgradnji škole kod nas, u Zlakusi”, kroz osmeh se seća Dušanka i naglašava da tada, pre šest decenija nije bilo toliko građevinskih mašina te se škola gotovo cela gradila ručno, a da su u tom poslu prednjačile žene.

 

Dušanka Drndarević, foto: GZS

 

„Ručno smo nosili ciglu, dodavale majstorima alat i šta im je još trebalo. Tako smo mi oduživale te naše dnevnice, jer ukoliko ne bismo otišle to bi moralo da se plati ili da nas neki drugi punoletni član zameni tih pet ili šest dana. Ali nam nije bilo teško. Radili smo koliko smo mogli, niko nas nije terao. Kada se škola izgradila, bila je muzika, trubači, ručak, koji smo opet mi servirale i služile”, veli Dušanka.

 

Prema rečima Irene Drndarević, direktorke Osnovne škole „Aleksa Dejović” iz Sevojna kojoj pripada istureno odeljenje u Zlakusi, uslovi u ovoj seoskoj školi su uvek bili solidni i đaci nisu niučemu oskudevali ali je sama zgrada iz godine u godinu bila na udaru zuba vremena te da je iziskivala konstantno veća ulaganja.

 

 

„Mi smo marta prošle godine dobili saglasnost Ministarstva prosvete na projekat investicionog održavanja škole u Zlakusi. Sama finansijska konstrukcija je bila takva da je jedna trećina sredstava došla od samog ministarstva dok je dve trećine obezbedio grad Užice”, govori direktorka.

 

Prema njenim rečima oni se godinama bore protiv toga da roditelji svoju decu iz seoskih sredina u kojima postoji škola odvode u matične gradske škole.

 

 

„Iskreno se nadamo da će doći do porasta broja učenika, pogotovo ovde u Zlakusi jer imamo sve neophodne uslove. Zlakusa je živo selo, dolaze mladi bračni parovi koji biraju da u mirnoj seoskoj sredini podižu svoju porodicu. Sam školski objekat kao i nastavni kadar su poptuno prilagođeni svemu što je potreba današnjeg učenika. Ipak, đaci ovde imaju nešto što nijedna gradska škola nema, a to je upravo nešto manji broj dece u odeljenju koji je idealan da se učitelj svakom đaku može posvetiti kako valja”, zaključuje direktorka.

 

Direktorka Osnovne škole „Aleksa Dejović” Irena Drndarević, foto: GZS

 

Školu u Zlakusi trenutno pohađa 30 učenika od pripremnog, predškolskog uzrasta do četvrtog razreda osnovne škole, nakon čega se, polaskom u peti razred spajaju sa učenicima izdvojenog odeljenja u Krvavcima.

 

Raković Radivojević: Za rekonstrukciju zlakuške škole grad Užice opredelio 13 miliona, nastavljamo sa ulaganjem u školske objekte

 

Prema rečima gradonačelnice Užica dr Jelene Raković Radivojević u rekonstrukciju objekta škole u Zlakusi u proteklim mesecima grad Užice je uložio više od 13 miliona dinara. 

 

„Pored rekonstrukcije krova, zamene stolarije i izolacije urađene su i nove instalacije, toaleti i uređen unutrašnji prostor, kao i limarski radovi”, kazala je gradonačelnica i dodala da se nastavlja sa ulaganjima u objekte škola, ali i podrškom za realizaciju brojnih aktivnosti i takmičenja.

 

Gradonačelnica Užica dr Jelena Raković Radivojević, foto: GZS

 

Inače na teritoriji grada Užica nalazi se 11 osnovnih škola i sedam srednjih a u poslednjih nekoliko godina realizovan je niz značajnih projekata obnove i energetske sanacije u više obrazovnih ustanova.

 

​Evo pregleda škola koje su rekonstruisane:

 

- ​„Prva osnovna škola kralja Petra II” - na ovoj školi, koja je najstarija u Užicu, sprovodi se obimna energetska sanacija i rekonstrukcija.

 

- ​OŠ „Aleksa Dejović” (izdvojeno odeljenje u Krvavcima) - izvršena je kompletna energetska sanacija i rekonstrukcija škole u Zlakusi

 

- ​OŠ „Nada Matić” - izdvojeno odeljenje u Gostinici je potpuno rekonstruisano, a ulaganja su obavljena i u matičnom objektu.

 

- ​OŠ „Miodrag Milovanović Lune” u Karanu - zamenjena je stolarija.

 

- ​OŠ „Dušan Jerković” - rekonstruisana je fasada.

 

Pored ovih, ulaganja su obavljena i u osnovnim školama u Ravni i Staparima, gde su nabavljeni i montirani novi kotlovi za grejanje. Takođe, Tehnička škola je dobila novi Regionalni trening centar kroz rekonstrukciju bivše kasarne u Krčagovu.

GZS