Necete verovati  - velika leva
close
banner-itembanner-itembanner-itembanner-item

Нема мира у Виловима: Лековићи спремни да бране шуму за коју тврде да је њихова и каменицама; Шумска управа: Нема дилеме, шума је државна

13/04/2021
image-gallery-item
Лековићи тврде да је шума њихова и браниће је до последњег, фото: ГЗС
Нова Варош – Око 164 хектара под шумом у селу Вилови, фамилија Лековић сматра својим

 

власништвом, док шумска управа тврди да је то власништво државе. Овај спор траје деценијама, а ових дана поново је актуелизован јер је ЈП „Србијашуме” решило да као управљач уђе у посед како би обавили бележење. Мештани са друге стране поручују да неће дозволити улазак, јер тврде да је то њихов приватан посед и да ће свим средствима бранити своју имовину.

Према речима Радосава Лековића спорну шуму користили су још њихови прадедови, али да је осамдесетих година прошлог века без њиховог знања, шума одузета и уписана у власништво државе.

„До тада нама нико није спорио власништво, секли смо дрва, грање и грађу за све што нам је било потребно. А онда је 1985. године неко без нашег знања и одобрења одлучио да нам се шума одузме. У питању је нешто више од 164 хектара, ми смо се још 50 - их година изделили и тада је урађено авионско снимање и тачно се зна шта је чије, ми те папире са том скицом имамо”, тврди Радосав.

Радосав Лековић, фото: ГЗС

Радосав тврди да су њихови преци спорну шуму купили од аге у време када су се Турци повлачили из ових крајева.

„Сви ми знамо да су за ту куповину од аге постојале тапије, али су оне нажалост изгореле у пожару, а ми смо прост свет и не знамо где и коме да се обратимо за те преписе. Ми то сами да решимо не можемо, шумска управа нам поручује да их тужимо, а ми опет њима поручујемо да туже они нас ако сматрају да су у праву, ми знамо да је то наше”, каже Радосав и додаје да су због овог проблема били принуђени да се обрате и председнику Србије Александру Вучићу.

„Хоћемо да знамо или је њино или је наше, али да неко поштен и непристрасан сву документацију истражи и да нам каже по ком основу је та шума нама одузета”, поручује овај старина..

Његов рођак Раде Лековић каже да је спорна шума у катастар уписана под именом „Лековића шума” и да то јасно говори чије је то власништво, као и да је читава шума окружена приватним парцелама које су такође у њиховом власништву.

Раде Лековић, фото: ГЗС

„Ми имамо скице из 1968. године где су уписана имена наших деда и прадеда и ми хоћемо да се то сада издели наследницима, ко хоће да се прихвати дела, тај ће поштено држави плаћати порез. Ми верујемо у нашу државу и хоћемо да она арбитрира у овом случају, да нађемо неко решење, јер у оваквој ситуацији нико нема користи од те шуме. Ми имамо папире да је то наше, а од шумске управе тражимо да она достави своја документа и докаже да је шума њихова”, поручује Раде.

Скица за коју Лековићи тврде да је меродавна и у којој се види да су они власници шуме, фото: ГЗС

Он поставља питање како је могуће да неко седне за сто у канцеларији и одлучи о туђој имовини а да за то нико од њих не буде обавештен.

„Цела шума је окружена приватним поседима и ја не знам како они мисле да овде уђу, једино да се спусте из авиона”.

Милорад Лековић тврди да су у време формирања Златарског језера имали идентичну ситуацију са парцелама које су данас под вештачким језером, али да тада власништво није довођено у питање и да су им тада Дринско-лимске електране све исплатиле.

„До осамдесетих година ми смо несметано добијали дознаке да можемо да сечемо грађу или шта год да нам је потребно у тој шуми, јер је све било уведено у катастар, тачно испарцелисано”.

Милорад Лековић, фото: ГЗС

Међутим, оно што Милорад види као могући проблем јесте то што тадашњи службеник из неког разлога у скице није увео имена власника, већ само бројеве катастарских парцела.

„То се наводи у документу о превођењу држави као једна од ставки и то да је ’због аљкавости службеника власништво непознато’. Да нас је тада неко позвао, било кога од нас, то би било решено. Наши преци су били неуки и пре свега веровали су да је закон изнад свега и да се тако нешто не може догодити, али је неко њихову наивност очигледно злоупотребио”, вели Милорад.

Томислав Лековић такође каже да су постојале тапије још од турског „вакта”, које су у изгореле у пожару, као и да постоје и преписи који то доказују.

„Неко нам је казао да преписи постоје у Скопљу, али ко од нас зна како и где да тражи, потребан је и преводилац, где ми њега да нађемо, а сигуран сам када би ушли у досијее шумске управе из шездесетих и седамдесетих година прошлог века, да би пронашли доказе, да је на основу власништва иста та управа нама издавала дознаке и то сваком појединачном домаћинству. А онда без нашег знања то одузму и само нам пошаљу одлуку”, тврди Томислав.

Томислав Лековић, фото: ГЗС

Он каже да је шумска управа деведесетих година покушала да уђе у шуму, али како тврди тада су били дочекани каменицама.

А ако сад опет покушају, ми ћемо опет камење спремити”.

Шалипур: Шума је државна, наћи ћемо начин да у њу уђемо

Са друге стране шеф шумске управе у Новој Вароши Александар Шалипур каже да за њих у овој ситуацији нема ништа спорно и да је та шума по документима државно власништво.

„За све се налази начин и правни лек и ми ћемо у ту шуму ући и завршити бележење. Ако они буду оспоравали или онемогућавали улаз, ми ћемо и тај проблем решити уз помоћ надлежних државних органа”, казао је Шалипур.

 

 

Глас западне Србије

 

nova varos vilovi suma lekovici vlasnistvo srbijasume

Podeli

facebooktwitterpinterestredditlinkedinwhatsappvibertelegrammail

Dodaj komentar

Ime i prezime
Komentar

Dodaj sliku

image-gallery
|
Dodaj linkclose
1+1=

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.

desna gif velika novinari

locationŽupana Stracimira 9/1, Čačak

mailredakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com


Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.


Izrada: DD Coding

© Glas Zapadne Srbije 2025. Sva prava zadržana.