пронашао је нешто необично за шта претпоставља да се ради о гљиви и остао у шоку.

,,Након што сам набрао већу количину ароније, сео сам да одморим и док сам посматрао једну стару крушку која је иначе законом заштићена, приметио сам нешто бело налик лопти. Пришао сам да је подигнем и онда сам схватио да није у питању лопта, већ нека гљива, чини ми се да се ради, можда чак и отровној", испричао је Сретен Зимоњић за Глас западне Србије и навео да никада није видео гљиву толике величине.

Каже се да се гљиве не саде и не сеју, него саме ничу, међутим мештани Лознице овакву врсту и величину још нису видели.

Овакву врсту мештани још увек ниси видели у својој околини, а биолог Душко Брковић открива да се ради о једној врсти гљиве пухаре.

„Тако велики примерци могу бити везани само за пухару, која уколико су временски услови одговарајући може доста да порасте, чак и да има обим већи преко метар. Нису отровне, али не могу се сврстати ни у јестиве врсте. Јестива је само док је бела и млада, а касније кад се самљеу њихов прах се може користи у медицини и“, каже Брковић.

Иначе, младе гљиве пухаре су изразито беле, док старији примерци могу да поприме жућкасту боју. Постоје и пухаре отровнице, али оне су сунђерасте и врло ретко се срећу. Процес сазревања траје веома кратко, па је права срећа уколико је неко пронађе, а Сретен је очигледно један од ретких.

ГЗС