Кабинет
за негу болесника у чачанској Медицинској
школи
положили негу
болесника. Пре него што, трагајући за
послом, крену у бели свет, српски лекари
међу којима је било и хируга специјалиста
приморани су да, као ванредни ученици,
положе и четири предмета из наставног
програма средње медициске школе. То је
здравствена него болесника од првог до
четвртог разреда.
- У току сваке
године за полагање овог предмета пријави
нам се око 40 лекара из разних места
Србије. Долазе и из Београда, Зајечара,
Пожаревца и Крагујевца. Са друге стране,
можемо да кажемо да ученици наше школе
данас оперишу пацијенте на свих пет
континената – каже за „Политику”
Милорад Благојевић, директор Средње
медицинске школе у Чачку.
Он објашњава
да српски лекари прво запослење у
медицинским установама на западу могу
да добију само са звањем медицинског
техничара. Затим је, зависно од посвећености
послу у новој кући, потребна година, два
или више да би се савладао језик нове
постојбине и положили додатни испити
за признавање дипломе лекара.
- Тамо се не
прихвата, рецимо, акушерски или
фармацеутски смер, већ само општи смер
за медицинске техничаре. На том профилу
у средњој школи све четири године учи
се предмет здраствене неге болесника
а лекари то нису имали у гимназији нити
полагали током студија. За звање техничара
признају им се сви положени испити са
факултета, али су принуђени да здравствену
негу полажу у средњој школи као ванредни
ученици. Тек тада добијају диплому
медицинског техничара општег смера и
решење о броју часова практичне и
теоретске наставе, што ће им тражити и
прихватити Црвени крст нове земље.
Лекари,
разуме се, знају каква питања могу пасти
да допунском испиту – како се пацијент
храни, поји, чешља, дотерује, припрема
за визиту, рецимо – а баш у чачанску
Медицинску школу долазе због погодности
да овде за њих сваког месеца постоји
испитни рок. Али, не могу да полажу на
прескок већ редом, разред по разред,
пред испитном комисијом у којој седи
троје средњошколских професора.
- Цене је
одредило Министарство просвете и исте
су као и за остале наше ванредне ученике
који, на пример, као техничари полажу
разлику у предметима између два смера.
Лекари, тако, за школарину дају 3.300 и још
4.000 динара за четири испита. Стоматолози
се такође уписују код нас, припремајући
се за одлазак у иностранство, али они
имају већи број диференцијалних предмета
па је за њих и трошак већи.
На коју
страну одлазе српски доктори?
- Данас
највише у Немачку или Норвешку, мада их
има и у Италији и САД. И познати чачански
хирург полагао је код нас негу болесника
да би се преселио у Норвешку, тамо брзо
савладао језик и за мање од године
признато му је звање лекара. Недавно је
доктор млађе генерације одавде отишао
у Аустралију, али ни он није могао без
дипломе Медицинске школе – вели Милорад
Благојевић.
Г. Оташевић