што ће унапредити очување животне средине на тој планини. Постројење се гради у близини речице Обудојевице, а његов капацитет одговара еквиваленту од 20.000 становника, са могућношћу да се повећа за 50 посто. Вредност пројекта је 4,5 милиона евра, од тога је општина Чајетина издвојила 3 милиона евра, док је 1,5 милиона донација словеначке владе преко своје Агенције за развој и међунариодну сарадњу, изјавио је за ГЗС Раде Јовановић, директор ЈKП „Водовод Златибор“.

„Очекујемо да у 2019. то постројење крене са пробним радом, а током лета и преузимањем на управљање од стране ЈKП, и у пуном обиму. Око 90 посто опреме је стигло и нлази се у магацинима извођача радова Јединство из Ужица .Очекујемо да се почетком следеће године заврши технолошка зграда и објекти базена, како би могла опрема да се монтира. Општина Чајетина је опредељена да штити своју животну средину. Златибор као туристичка дестинација је био угрожен комуналним отпадним водама које су ишле у реку Обудојевицу . Изградњом постројења заштитићемо речицу Ободојевицу, Црни Рзав, читав слив реке Дрине, тако да се може рећи да има прекогранични значај“, изјавио је Јовановић.

Kада је у питању канализациона мрежа Златибор и Чајетина су покривени у потпуности са колекторима и секундарном мрежом, истакао је Јовановић и додао да је планирано проширење у Сирогојну и Мачкату, како би и ту била изграђена постројење за пречишћавање отпадних вода. У наредној годинини ЈKП „Водовод Златибор“ планира да шири водоводну и канализациону мрежу на подручју Тић поља, Зове,и на свим атрактивним локацијама за инвеститоре, али и да мења стару и дотрајалу мрежу како на Златибору тако и у Чајетини.

„У плану је изградња резервоара од 2000 кубика изнад Тић поља. Општина Чајетина ће расписати тендер и омогућити корисницима стабилност у водоснабдевању. У овом тренутку уколико дође до квара на магистралном цевоводу, мештани и гости Златибора, остају без воде неколико сати док се не уради поправка. У овом случају имаће воду са другог резервоара, што обезбеђује бољу стабилност у водоснабдевању. Више је изворишта и акумулација са којих мештани општине Чајетина пију воду .Задовољни смо квалитетом, али из године у годину су правилници све строжији тако да морамо ићи у корак са тим. Општина Чајетина и ЈKП Златибор предвиђају у наредној години и инвестирање у санацију и доградњу постројења Рибница.“, рекао је Јовановић.

Он је додао да цене нису мењане неколико година, али да ће све ове инвестиције морати делимично да се инвестирају и из ЈKП Златибор, што у приципу значи и од крајњих корисника.

„Видећемо када постројење крене са пробним радом, колики су релани трошкови и на основу тога ћемо формирати цену за канализацију. То ће наравно бити оптерећење на рачунима корисника на Златибору који су у том сливу. Наравно када се буду изградила и друга постројења у Чајетини, Мачкату, Сирогојну онда ће и грађани који су на тим системима за пречишћавање имати повећане рачуне за те трошкове“, каже први човек златиборског водовода.

Један од проблема са којима се сусреће ЈKП „Водовод Златибор“ је број запослених, пошто се изградњом нових погона и ширењем мреже, повећава обим посла а не и број запослених.

„Што се тиче броја запослених, сервисирамо са великом муком јер постојећа систематизација је једва довољна да подмири досадашње потребе предузеца. Сада са изградњом постројења за пречишћавање вода али и других постројења сигурно је да ће нам требати и стручног кадра али и водоинсталатера,тесара, бравара, физичких радника. Данас је систем такав да се процена колико коме треба радника доноси на основу број становника који живе на том подручју. Ми имамо око 15.500 становника, али угостимо око 30.000 посетилаца, којима морају да се обезбеде и вода и канализација и чист пут и чист пут, што неко није узео у разматрање. Верујемо да ћемо у наредном периоду успети да заспослимо нове раднике. Имамо и природни одлив кадрова, људи одлазе у пензију а ми не можемо на њихово место никог да запослимо без одобрења надлежног министарства, а сведоци смо да се баш није ажурно што се тиче тих одлучивања о новозапосленима“, изјавио је Раде Јовановић.

ГЗС