али неколико месеци касније, после тешке ноћи, зором безуспешно тражио нову кућу. Не нађе је, па се вратио на своју стару адресу. Отворио му је нови домаћин а Зец га пита: „Комшија, извини, где станује Миломир Зекавица?” Човек, сав бунован, одговара: „Па ти си Миломир Зекавица.” А Зец каже: „Ма, знам да сам ово ја, али нисам те то питао. Питао сам те где станујем?”
Ово је једна у низу збиљских анегдота у којима су главне личности савременици из чачанског краја, или људи који су, бистрином духа, за живота, обележили друштвене прилике у чаршији.
***
Тако је у једној прилици друштво познатих Чачана упитало свог свештеника Драгомира Љубичића може ли да венча један озбиљан, старији љубавни пар, али под гаранцијом да се неће развести. А прота вели:
- То не могу. Гаранције дајем само за опело, чим покојник устане одмах враћам паре…
***
Директор Основне школе „Милан Вучићевић Зверац” из Братљева на Голији, Видосав Коларевић Учо, повезе једног дана колима из Ерчега према Ивањици неку старицу и рече да ради у школи. А њој мисли бејаху далеко у младости, у добу кад је главна школска личност био послужитељ.
- Шта си тамо, да ниси вамилијаз? – упита га.
- Нисам, мајко, него директор.
- Ако, сине, ако, није ни то лоше…
***
Алекса Протић, Драгачевац који живи у Љубљани, прича нам да су његовог оца Адама, чувеног Гучанина, мештани једном упитали да опише како је Тито прошао на турнеји кроз Србију. А он вели:
- Маше рукама, к`о да је уп`о у Ђуровића вир.
***
Слободан Стефановић је у књизи „Чачански акорди” забележио овај дијалог из кафане „Тројка” у Богићевићевој улици. Власник Жико Радојичић Гроф пита Mијаила Стојковића Mоминца: „Кад ћеш једном да дођеш трезан у кафану?” А овај вели: „Какве су ти цене, у твоју кафану може да дође само неко ко је пијан или шашав”.
***
Адвокат из Чачка Чедомир Ђорђевић прича због чега је његов отац Драгољуб 1949. осуђен на девет месеци затвора са принудним радом, на сечи дрва у Вичи.
- На једном копању у нашем селу Горњој Горевници испричао је следећи виц… Оде кер у партизане али се врати брзо, после неколико дана и каже: „Нисам могао да издржим више, ја ланем а они ме вежу, ако режим опет вежи”. Онда оде крава у партизане, али и она се одмах врати. Због чега? „Тамо сви хоће да ме музу, а нико не храни.” Напослетку, у партизане оде магарац и дуго га нема. Врати се у своје село после 100 дана сав задовољан. Питали га због чега је тако срећан, а он каже: „Како не би био? Тамо су ми сви викали добар дан друже, како си друже…”…
***
Српски четнички војвода Гојко Рабреновић забранио је да се на Равној гори пева: „Дража ми је пуна боца, но аманет мога оца, а када сам крај табарке као да сам поред мајке”.
Г. Оташевић
