не слутећи да ће икад, после свог банијског Двора на Уни, морати да се кући на Јелици. Не беше нас много, петор домаћих, једна добра редуша и још петоро намерника, у дому који расте и усправиће се, ако вишњи каже.
У ову сиромашку кућу приспели су, мало иза поднева, чачански градоначелник Милун Тодоровић и председник Скупштине града Игор Трифуновић, поздравили се с домаћином и сели поред гибанице коју су спремиле сусетке. Јер, Горанова супруга беше отишла у Двор на Уни како би неговала посустале старце, деца за њом, али ће се вратити на ово чачанско побрђе. Вели Горан, и додаје:
- Овде данас позвао сам моје драге суграђане, градоначелника и председника СО, да ми увеличате још један велики празник Св. Васијила, да попијемо кафицу, у знак захвалности за све што сам добио доласком у овај град. Са једним малим топлим гостопримством пробам да се одужим колико могу, кафом и ракијом.
И додаје:

Тодоровић, Трифуновић и Горан Мрђеновић, фото: РИНА

- Ја сам 1990. дипломирао ветерину у Загребу, ту одрастао, одатле иде моје путешествије „Олујом” преко Руме, Тутина, Улциња и коначно Чачка, где сам дошао пре две годне, нашао сам овај лијепи плац, купио и направио ову кућу, имамо обитељдску, здраву заједницу. Прво сам се силом прилика задесио у општини са Игором и Милуном и затражио помоћ пошто процедура траје неки период па су ми људи изашли у сусрет да то мање траје. У међувремену, унео сам два сундјера и ту сам морао спавати. То смо у малом року покрили и споља ушушкали, сад има прилике да се то још мало уређује.
Зашто баш Чачак?

Да сам отишаио у Смедерево питали би ме зашто баш Смедерево. Чачак има ову позицију, прошао сам целу Србију али сам тражио овакву средину. Плац на 540 метара надмарске висине је најидеалнији за живот, ту желим да живе моја унучад, не у смогу.

А шта каже чачански градоначелник Милун Тодоровић?

- Људи су одабрали Чачак као најбоље место где ће да да живе на нашој прелопој планини Јелици. Увек смо водили рачуна и водићемо да они опстану у нашом граду, посебно ме радује однос стародседелаца у Лозници, Горан је пажљив ветеринар, а такви су и мештани према њему.
Неку врсту домаћинске руке намерницима су пружили први Горанови суседи, Богосав Грујовић, његова супруга и двоје унучади, уз једну сусетку. С тим што је Богосављев унук Перо широм крилио српски барјак, машала.

Ако Србин човеку пружи руку, биће бољитка.

РИНА