који захваљујући сопственим хладњачама могу чекати одговарајућу цену на тржишту. Ситни су, ипак препуштени сами себи да се боре у условима велике конкуренције на тржишту које из године у годину постаје све захтевније.
Земљорадничка задруга и удружење Чачанска јабука окупља 22 највећа произвођача воћа којима је на располагању хладњаче капацитета 1.250 тона. Јабука ће бити продата када ценом сви буду задовољни и то је предност удруживања.
Директор удружења и земљорадничке задруге „Чачанска јабука“ Небојша Јовановић истакао је да свако има своје складишне капацитете које је користио и пре отварања хладњаче.
„То су воћари који су у производњи више од четири деценије, који произведу годишње око 2.000 тона воћа које ће и ове године завршити на Руском тржишту“, рекао је Јовановић.
Он је додао да у односу на садашњу цену која ће бити коригована у новембру и децембру, тако да ће јабуке бити ускладиштене у коморе и чекати април и мај како би се пласирала у већим количинама.
„Тржиште Русије све је захтевније и оштрије тако да производња мора да се прилагоди. Ајдаред је код нас најзаступљенија сорта и најзахвалнија у процесу гајења, а предност је што је и Руси највише траже“, каже Јовановић.
Директор удружења и земљорадничке задруге „Чачанска јабука“ Небојша Јовановић, фото: ГЗС
С друге стране, познати воћар из Миоковачког краја Дарко Топаловић не ослања се превише на тржисте Русије.
„Година за јабуку је била идеална, није било потребно додатно заливање, само већа заштита и квалитет је загарантован тако да је већи део рода прве класе. Под засадима јабуке имам шест хектара и произвео сам преко 50 тона прве класе овог воћа“, рекао је Топаловић.
Он је додао да је водећа сорта ајдаред, која се најдуже продаје и конзумира тако да је код њега ова јабука заузела примат на 4,5 хектара воћњака.
„До сада сам јабуке пласирао на руско тржисте, тренутно је у затишју јер смо саднице јабука пре пар година продали и њима су стигле на род. Јефтиније су јабуке у Краснодару и Молдавији него код нас. Продао сам део рода на домаћем тржишту, ајдаред сам дао по 30 динара, златни делишес на 40, ово остало чекаћу пред Нову годину ако крене Русија даћу тамо, ако не, небитно ми је, имам где да је чувам, заштићена је добро у хладњачи , одличног је квалитета“, наводи Топаловић.
Покушаји да се воћари овог краја удруже и оснују земљорадничку задругу нису уродили плодом. Миоковачки воћари озбиљно се баве воћарством, а у прилог томе говори чињеница да је само у овом селу више од двадесет хладњача отворено. Да постоји земљорадничка задруга , не би скупо плаћали репроматеријал и сви би имали користи.
Топаловић наводи да је са кајсијом добро прошао.
„ Продао сам сировину за 1,5 евра, али сам исту замрзнуту после плаћао 1,45 евра, тако да се питам где је ту рачуница. Да смо удружени у задругу, направили би хладњачу, смрзли 150 вагона кајсије и имали би сви користи. Ми нисмо глупи, да јесмо пропали би одавно на пољопривреди, овде су људи паметни, образовани, млади, школовани, али још увек нема договора“, каже Топаловић.
Удруживање пољопривредника шанса је да се осигура пласман и цена производа, али за сада шансу имају само већи произвођачи који захваљујући сопственим хладњачама могу чекати одговарајуцу цену на тржисту. Ситни су, ипак препуштени сами себи да се боре у условима велике конкуренције на тржисту које из године у годину постаје све захтевније.
Глас западне Србије