ништа не мења, јер школа наставља да ради, али као издвојено одељење. Такав пример је ОШ “10. октобар” у селу Доње Бабине, која је припојена ОШ “Михајло Бакић” у Сељашници, у општини Пријепоље. Ово нам је речено у Министарству просвете, уз подсећање да је оптимизација школа почела да се ради на основу уредбе Владе Србије о мрежи предшколских установа и основних школа, из марта прошле године.

Према том документу, да би “преживела”, матична школа мора да има најмање 480 ученика, 16 одељења и да буде на удаљености већој од два километра од суседне школе.

„Стара мрежа школа није одговарала потребама. Многа решења су лоша и скупа, али превасходно педагошки лоша”, рекао је недавно министар просвете Младен Шарчевић.

У Министарству просвете подсећају да је требало да локалне самоуправе у одређеном року дају предлог мреже основних школа. У том послу Војводина је била ажурна, па су покрајинске власти усвојиле планове свих 45 локалних самоуправа. У остатку Србије било је другачије.

„Овај посао завршило је 50 јединица локалне самоуправе и са њиховим предлогом смо се сагласили”, кажу у Министарству просвете. „Још 40 локалних самоуправа направило је планове, али они су враћени на дораду.”

Међутим, неки од највећих градова као што су Београд и Ниш још нису доставили своје планове, иако им је рок истекао још на пролеће.

„У малим местима било је могуће формирати образовно-васпитне центре спајањем средњих са основним школама, чак и са предшколским установама и то је спајање по вертикали”, појашњавају у Министарству.

Спајање школа почело у Београду

Нова мрежа средњих школа прво је урађена у Београду, 2017. године, рационализацијом седам школа – кажу у Министарству просвете. – Прошле године је у другим градовима од 14 девастираних и малих средњих школа формирано седам нових. На пример, у Бабушници је спајањем Гимназије “Вук Караџић” и Техничке школе настала Средња школа, што је пример спајања установа по хоризонтали.

ГЗС / Новости