Алтипармаков каже да би пондер зарада у швајцарској формули, који сада износи 50 одсто, могао да се повећа на 60 или 65 процената, а пондер инфлације смањи на 40 ли 35 одсто, али и да би требало размотрити да се због инфлације раст пензија усклађује два пута годишње. 

Додаје да због усклађивања пензија према швајцарској формули једном годишње пензионери добијају повећање са кашњењем од око пола године.

Швајцарска формула је уведена од 2020. и првобитно је било предвиђено усклађивање раста пензија два пута годишње, али се прешло на једногодишње, пошто се инфлација веома мало мењала.

Иначе, швајцарска формула предвиђа повећање пензија на основу раста цена и просечних зарада: 50 одсто у односу на инфлацију и 50 одсто у односу на раст зарада.

Како је рекао Алтипармаков, тачан износ повећања пензија знаће се тек у септембру када буду познати сви подаци о кретању цена и зарада у привреди, али ће свакако бити двоцифрен.

"То да ће пензије порасти у јануару више од 10 процената је за сада само пројекција на основу садашњих трендова, али прилично чврста пројекција", додаје Алтипармаков.

Напоменуо је да је почетком 2022. међугодишњи раст зарада у привреди био око 13 процената, али да треба видети како ће се до септембра кретати цене и зараде.

На питање да ли би ММФ подржао измену швајцарске формуле, Алтипармаков је рекао да то не може да коментарише, али да ће та професионална и кредибилна институција имати став и по том питању због могућност и потребе за надоградњом швајцарске формуле, када Мисија ММФ-а буде поново дошла у Србију у септембру или октобру и радила техничке анализе.

"Став Фискалног савета се није мењао, од тренутка када смо ми започели јавну дискусију пре четири године о потреби усвајања формуле за индексацију пензија и након усвајања формуле, сматрамо да постоји добра основа и да је потребно надоградити швајцарску формулу. Реч је о тзв. системима аутоматских стабилизатора, како би швајцарска формула могла боље да прати привредна кретања и стање финансијске позиције пензионог система. То смо нагласили и када је дошла ковид криза и додатна привредна турбуленција, а што је и сада релавантно када имамо ово убрзање инфлације", каже Алтипармаков.

Навео је да ће се садашње повећање инфлације, од 9,6 одсто међугодишње у априлу, одразити кроз повећане пензија на основу швајцарске формуле више од 10 одсто, али да треба сачекати тек јануар следеће године.

На питање који би био идеалан процентуални однос пондера за увећање пензија, саговорник Танјуга каже да то зависи од економске ситуације и дугорочно од демографских кретања и финансијске позиције пензионог система.

Нагласио је да је успешно спроведена пензиона реформа 2015. године и пензиони систем у великој мери стабилизован, као и да сада постоје могућности због промене привредних токова и убрзања инфлације, али и друштвене потребе, да се дугорочно измени швајцарска формула, за наредних десетак или 20 година.

"Усвоји се правило и надоградња постојећег правила, да би се омогућило нешто веће усклађивање са зарадама у наредним годинама. Паралелно се усваја и симетрично правило, тако да уколико би дошло до неке велике светске економске кризе која би се прелила на Србију постоји могућност да 60 или 65 одсто пондера за зараде не би био одржив, па би морало да се враћа назад".

Алтипармаков истиче да је најважније да се све дефинише правилима да би све било предвидиво и непристрасно и пензионери знали шта могу да очекују, као и да то неће преоптеретити буџет.

"И да нећемо доћи опет у проблеме као што смо били 2008. године", додао је Алтипармаков у изјави за Танјуг.

Каже да је сада однос просечне зараде и просечне пензије у Србији непуних 44 одсто, по чему не одударамо од земаља у региону где је тај однос око 40 одсто и мање, као што су Хрватска, БиХ, Бугарска.

Алтипармаков додаје да тај однос износи око 40 одсто и у Немачкој.

Напоменуо је да то, ипак, није најбољи индикатор стања пензијског система и очекивања шта грађани могу да очекују када уплаћују доприносе и након пензонисања, јер је просечна пензија која се узима у обизир хетерогена категорија, с обзиром да укључује код нас и инвалидске пензије за које се зна да су претходних деценија биле предмет махинација, затим пензије самосталних делатности код код којих "самосталци" имају могућности да уплаћују мање основице него што привређују...

Он додаје да су у тој категорији и пољопривредне пензије које су суштински више социјална катагорија јер износе око 13.000 динара.

Због тога је прави показатељ, истиче Алтипармаков, однос просечне плате и просечне старосне пензије запослених радника, који у Србији износи око 52 одсто, што је задовољавајуће.

Навео је да су у Србији неповољни демографски трендови и да се још од половине шездесетих година прошлог века не рађа довољно деце за просту репродукцију становништва, па онда и не може да се очекује много већи однос просечцних старосних пензија и просечних плата.

На питање да прокометарише идеју лидера ПУПС-а Милана Кркобабића да се уведе "швајцарска формула плус плус" која би омогућила и већи раст пензија, тако што би се пензије усклађивале не само са 50 одсто инфлације и 50 одсто раста просечне зараде већ и са растом БДП-а и другим корективима, Алтипармаков је рекао да начелно раст пензија и треба да прати раст БДП-а.

То начелно можемо да подржимо, додао је Алтипармаков.

ГЗС/ Танјуг