где је само прва фаза у вредности од 15 милиона динара које је ресорно министарство финансирало.
Иначе од 2015. па до 2020. за општину Љубовију око 27 милиона динара за различите врсте инфраструктурних пројеката одвојили.
„Верујемо да ће бити успешан почетак изградње базена и спремни смо да као министарство и даље инвестирамо у развој туризма како у Љубовији, тако и у регији Западне Србије, јер је то једна од најпосећенијих регија и једна од туристичких деситинација у Србији која има највише посетилаца.
Општина Љубовија треба све више да се базира на развоју домаћег туризма, али пре свега на развоју инфраструктурних капацитета, у склопу тога и понуда неких нових услуга и наравно да је због тога овај базен изузетно значајан” , рекла је Министарка трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић.
Планирана је и изградња кампа и још неких додатних садржаја.
Татјана Матић је истакла: „Сама Дринска регата која је 2019. године имала је 200.000 посетилаца је такође један невероватан турустички бренд овог региона и да у склопу тога има много потенцијала, али мора се радити и на инфрастурктури и на развоју оддатних услуга. Поготову што ће од наредне године доминирати рецептивни туризам, што значи домаћи туристи, дестинације које су више окренуте природи, екодомаћинствима, то је оно што ће доминирати и привлачити како домаће, тако и стране туристе.”
Министарка задовољна почетком прве фазе радова на градском базену.
„Што се тиче базена задовољни смо почетком радова, али нисмо задовоњни чињеницом да две године средства која је министартво определило нису искоришћена услед одређених администратиних проблема и верујемо да ће комисија Министарства која одобрава инфраструктурне пројекте одобрити наставак, односно завршетак изградње овог приојекта. Када су у питању други објекти за којима ће општина аплицирати, верујемо да уз једно добро образложење и уз једну стратешку политику развоја туризма у овој области има простора за још много пројеката који ће додатно унапредити туритички производ Љубовије и региона Западне Србије. Који ће то пројекти бити треба да одлучи општина, неравно уз мишљење локалне туристичке организације и у договору са ресорним министарством да се аплицира на нашем конкурску. Верујем да и ти други пројекти у кратком року могу да дођу на ред”, рекла је министарка Матић.
Овај крај добро је познат љубитељима Србије и природе у Србији, пре свега због невероватних природних лепота, јер још увек нису загађене. Река и кањон Трешњица, планина Бобији и једно од последњих станишата Белоглавог супа, само су неки од атрактивних локалитета овог дела наше земље.
„Има пуно туристичких локалитета која су атрактивна су и позната љубитељима туристичких путовања у Србији. Оно што недостаје овом крају јесте туристичка инфраструктура, она се надокрађује, не смемо заборватити у оваквим крајевима доминира једна туристичка инфраструктура која се базира на етно домаћинствима и то је оно што пре свега људе и привлачи у овакве крајеве. И тога је било доста у претходним годинама, доста се урадило по том равоју, јако велика предност у наредном периоду ће бити и аутопут који се ради Рума - Шабац, Шабац – Лозница и мост, то су инфраструктурни пројекти, из области путне инфраструктуре које ће значајно олакшати долазак и скартити време које је потребно да бисте дошли на једну овакву дестинацију и то је значајно за даљи успешан развој ове дестинације. Када причамо о самим капацитетима, мора да се ради на побољшању нивоа услуге , што није једноставно, али са друге стране потребно је да грађани виде могућност , пре свега економнску прилику да зараде бавећи се туризмом и уз све ове елементе који се постепено надограђују и уз надоградњу услуге и едукацију у том смислу, можемо очекивати да овај крај добије место које заслужује на мапи Србије, а то место мора бити бар међу првих десет најефективнијих туристичких дестинација у Републици Србија”, рекла је министарка.
ГЗС
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
+381 60 5000 150, +381 032 347 001
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2025. Sva prava zadržana.