Славни Бетовен ставио у сонату љубавну тугованку из Чачка

Чачак – Једна тема у сонати за клавир соло бр. 18, упус 31, Nо. 3 славног Лудвига ван Бетовена потпуно се подудара

са српском народном мелодијом из неких села блиских граду Чачку на Западној Морави, доноси Политика у штампаном издању.
Ове већ остареле, изузетно занимљиве редове и нотне записе, из пера Светомира Настасијевића, налазимо благодарећи тек објављеној Библиографији Зборника радова Народног музеја у Чачку (1969 – 2020).

Нижу се у Настасијевићевом запису названом „Српска народна малодија у сонати Бетовена” коју је речени Зборник штампао још 1972, у доба кад, дакле, интернета није било ни на видику, а питање је да ли су им радио или чак грамофон били у послузи.

Оба поменута композитора имала су своје место у свету озбиљне музике, свако примерено њиховом појединачном времену и слави. Непоновљиви немачки композитор (1770, Бон – 1827 Беч) упамћен је као највећи композитор планете, док је Светомир, потекавши из уметничке братске заједнице у Горњем Милановцу поред Деспотовице (1902, Милановац – 1980 Београд) и ступајући трагом уметничког дара, као архитекта, приспео до звања једног од највећих српских композитора, будући једно време и директор Београдске опере.

Наш композитор даје нотни запис Бетовеновог скерца, затим и српске народне мелодије коју је, вели, слушао у селу Прељини код Чачка, пре прилично удаљеног времена, касније и у Брђанима код Прељине.

„Ово је врло стара српска мелодија, коју сам први пут чуо као музикалан дечак, виолиниста, у селима, Прељини и Брђанима. Слушао сам више пута како је певају сеоски младићи. И запамтио. Мој старији брат Момчило, који је био музички веома образован, потврдио је да је исту мелодију слушао у исто време у Љубићу, опет близу Чачка, истичући да су је певачи из Љубића врло интересантно интерпретирали: једновремено и тужно и шаљиво, јер је по тексту реч о неуспелој крађи девојке при чему су, на крају песме, додавали узвик `јој`, често изван тоналитета мелодије.
На великом сабору у селу Трбушанима код Чачка, Светомир је поново слушао ову народну песму.
„Певало ју је унисоно неколико младића, тада у присуству Момчиловом, који је пажљиво слушао и додао: `Ово су сигурно младићи из Љубића`. Нисам се распитивао да ли је ова мелодија рођена у поменутим селима или донета из других делова Србије, а још мање бих могао да тврдим или претпостављам како је стигла до Беча и гигантског композитора Бетовена”.
Настасијевић истиче да је Бетовен у свом скерцу нашу мелодију у As – dur – u „Сву ноћидох” цитирао шест пута: дваред у целини на почетку става, трећи пут после репетиције у скраћеном облику, у F – dur – u, четврти пут краћа (четири такта) са извесном малом разрадом, у C – dur – u. Пети пут цитира целу мелодију са скромним фигуративним варирањем првог, другог, петог и шестог такта” - бележи наш композитор.

Он наводи да је Бетовен, што је позната чињеница, са занимањем одабирао мелодије других народа и на тај начин богатио свој музички фонд. Такве мотиве уклапао је и у своја већа, знаменитија дела, као што је његова шеста симфонија. Као романтичар у извесној мери, морао је волети и народне мелодије.

„Овакав исход ствари доводи ме до закључка да је овај Бетовенов скерцо сонате опус 31 у Es – duru – u прожет исто тако ванмузикалном садржином, као и чистом музиком, захваљујући топлој и чежњивој мелодији и духовитом тексту српских сељака”.
Бетовен и српски сељак проговорили су заједничким музичким језиком. И, док је наш младић безнадежно тумарао ноћу по селу да би украо своју девојку, дотле је свакако и Бетовен уздисао и, вероватно, шетао ноћу испод прозора својиј љубави. Велики композитор и изразити хуманиста, драгоцени Бетовен, није се нимало предомишљао да, по овој истој линији, укључи у своју композицију једну сељачку мелодију из Србије, што нам и овај сскерцо у целини потврђује.

„Ја сам ову исту народну мелодију искористио као главни мотив за моју комичну оперу `Зачарана воденица` у којој исто тако главни јунак, сеоски младић, краде девојку, али са успехом. Народну мелодију сам прерадио због садржине текста и опште ситуације драматског и сценског поступка, као и карактеризације главног јунака, сеоског младожење” - описао је у свом раду Светомир Настасијевић, један од најплоднијих српских композитора.

ГЗС/Политика, Г. Оташевић