Једино место у Србији где још није стигла струја

Косјерић - Лучића Ограда на Дивчибарама припада косјерићкој општини, препуна је туриста али богами и староседелаца. Може бити да је ово једино место у срцу Србије

у које још увек није стигла струја. Овде су све очи упрте у електричаре који већ пола века никако да стигну.

На овим брдима све су пронашли, најлепшу природу, предиван поглед, најчистији ваздух, све сем тишине. Овде се крик сокола и хук сове или пој славуја, не чују од тутњаве агрегата који пара уши и нарушава идилу због које многи прелазе и по више стотина километара.

Свака кућа има агрегат, фото : ГЗС

Томо Савић који је староседелац у овим крајевима, каже да је једино решење да пређу на соларну, као комшија.

Јовица Савић порастао је на овим врлетима његов отац није дочекао лепетрику а и он се сам помирио са таквом судбином.

Староседелац Јовица Савић, фото: ГЗС

„Желео бих и да и нама дође струја и да нам једном плане, па после не бих жалио да умрем”, каже овај средовечени човек.

Марица Костић је из Зрењанина а кућу и кућиште без струје, наследила је од оца и мајке.

Марица Костић из Зрењанина, и у 21. веку свећа и фењер, фото: ГЗС

„У 21. веку се служим свећом и фењером који ми је остао од родитеља. Често овде долазим и желим да останем што дуже, јер ми овде прија и здраво је и посебно место. Моји родитељи док су били живи боравили су овде од маја до октобра и себи сигурно продужили живот бар за десет година. Ко дође болестан врати се здрав”, реклаје Марица.

А ко остане здрав он оглуви од буке. Петар Луњо каже да је пратити телевизор и слушати агрегат јако компликовано.
„Рачунајте три балона безина ако хоћу да гледам телевизор, три до четири сата у току дана, и да имам осветљење. Набавио сам продужни кабл да би што даље изнео агрегат како би чуо телевизор”, наводи Луњо.

Да чудо буде веће насеље се налази испод далековода а до трафоа можете камен добацити. Узалуд су молб,е захтеви и легализације.

Насеље је испод далековода, фото: ГЗС

Ратко Вуковић викендаш из Новог Сада каже да свака кућа има агрегат и кад се и задњи угаси, значи село спава. 

„Далековод нам је на двеста метара, волео би да ми неко објасни шта је проблем, ево већ 40 година, да се стави пет бандера. Ја ћу ископати и бетонирати само да ми кажу где. Људи су овде спремни и да дају учешће као власници само да добију струју. Све ми је лаегализовано и већ пет захтева сам подносио за електричну енергију. Међутим када су се стекли услови да се ради нисконапонска мрежа, скинут нам је трафо, и последња нада. У ЕД су нам рекли да су га позајмили за друго место. Тако уместо да идемо корак унапред ми идемо у назад. Ако нам министар заврши посао чека га роштиљ, јер мора да се упамти дан када је на Дивчибаре дошла струја”, каже Вуковић.

Викендаш из Новог Сада, Ратко Вуковић, фото : ГЗС

Дакле Антић и Грчић овде би могли да ураде нешто због чега би им многи мештани и туристи били захвални, успут и да омасте бркове.

Глас западне Србије

Прилог можете погледати на овом линку.