по метру кубном, рекла је Оливера Јањић специјалиста хигијене и начелник Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље Ужице.

,,Гранична вредност износи 50, тако да је и ова измерена већа од дозвољене. Неповољан географски положај и изузетно велики број идивидуалних ложишта у Ужицу доводи до тога да дужи низ година имамо проблема са квалитетом ваздуха. Читав период од октобра до марта месеца имамо прекорачење граничних вредности у концентрацијама пре свега чађи. Морам напонету да од 2016. године имамо изузетно побољшање у односу на претходне године", наводи Јањић.

Оливера Јањић, специјалиста хигијене и начелник Центра за хигијену и хуману екологију ЗЗЈЗ Ужице, фото: ГЗС

Она додаје да од 4. јануара долази до погоршања квалитета где су вредности биле и три пута веће од преписане законом.

,,Предузели смо мере у смислу обавештења суграђана о начину понашања како би се смањили лоши ефекти по здравље. То се односи на скраћење боравка ван куће, хронични болесницима се саветује да се у случају погоршања јаве свом лекару, посебне препоруке су за децу и старе. Не препоручује се проветравање станова у раним јутарњим и вечерњим сатима", наводи Јањић.

Завод за јавно здравље Ужице свакодневно обавља мерење концентрације чађи, сумпор-диоксида, азотових оксида, суспендованих честица у извесном ритму и подаци су доступни на сајту.

Члан Градског већа задужен за екологију Дуња Ђенић каже да се град Ужице труди да сваке године унапреди решења проблема загађивања која представљају за ову локалну самоуправу велики изазов.

,,Са овим се суочавамо неколико деценија. Сваке године се трудимо да имамо барем предлог нових решења са којима можемо да минимизирамо сам ефекат загађења. Последња три дана смо имали лошије резултате, али пре тога су били они били веома добри, све је у зависности од метеоролошких услова, а и сама конституција терена града који се налази у котлини реке представља проблем”, рекла је Ђенић.

Према њеним речима претходних година је много уложено у енергетску ефикасност, јер сматрају да је то један од алата за ефикасност решавања овог проблема.

Члан Градског већа задужен за екологију Дуња Ђенић, фото: ГЗС

,,Само 11 милиона смо уложили у мере енергетске ефикасности за индивидуалне објекте и тим путем смо успели да суфинансирамо преко 140 пројеката иако је много више било предатих. Већ трећу годину за редом га спроводимо и надамо се да ћемо и наставити са увећаним средствима.

Такође смо крајем претходне године имали једну акцију чишћења оџака котлова на идивидуалним ложиштима, где смо пружили нашим суграђанима бесплатну услугу”, наводи Ђенић.

Највећи проблем са град Ужице као и за остале који се боре са загађењем ваздуха, коришћење чврстих горива, угља и дрвета, као и велики број индивидуалних ложишта. Само их у Ужицу има преко 15.000.

,.Градска топлана је пружила јако велики искорак у последњих 10 година и конвертовала око 80 одсто свог капацитета на гас. Тај минимални проценат који је остао није могао због техничких разлога да се конвертује али је у плану изградња нове котларнице. Трудимо се да и од државе добијемо нека подстицајна средства”, рекла је Ђенић.

Он да додаје да је одговорност на свима нама као појединцима и да се осећа велико интересовање грађана да учествују у томе где и сами бирају еколошке енергенте гас или пелет.

Град Ужице оформио је и енергетски менаџмент који има велику улогу у стварању биланса стања и ефикасности који има велику улогу у анализи саме потрошње енергије.

Директор Градске топлане Ужице Зоран Шибалић, фото: ГЗС

Директор Градске топлане Ужице Зоран Шибалић рекао је да је некада главни енергент топлане био угаљ, али задњих пет, шест година 80 одсто градске топлане је прешао на гас.

,,Део који користи мазут због техничких разлога не може да се конвертује. Али изградњом нове котларнице би се решио тај проблем. Доста зграда које ми грејемо су грађене пре 20 или 30 година где је столарија и изолација лоша и самим тим много троше. У зграде смо поставили калориметре и пратимо њихову потрошњу. Имамо објекте који много прекомерно троше.

Мислимо да и држава треба да уђе у ту причу и потпомогне у енергетској ефикасности”, закључио је Шибалић.

Прилози продукције Глас западне Србије емитовани у информативним емисијама РТ Војводина и Пинка

Дневник РТ Војводина

 Национални дневник ТВ Пинк (од 20:11 до 22:18)

https://www.youtube.com/watch?time_continue=1339&v=GiD1CNhFSBQ

Глас западне Србије