цена малина по килограму 980 динара, у Великој Британији 470, у Шпанији 421 динар, у Кини од 195 до 303, у Русији 910 и у Пољској, земљи која под засадима малина има највећа пространства у Европи, 960 динара по килограму.

У београдским супермаркетима килограм малина кошта и по седам пута више него што за њега добијају малинари. То значи да се сви други у ланцу дистрибуције уграђују и да зарађују више него сами произвођачи овог воћа.

Тренутно изгледа као да нико не препознаје у довољној мери значај ове теме, иако је Србија међу највећим произвођачима и извозницима “златне” воћке у свету. Само у 2015. имали смо рекордних 100.000 тона, остављајући иза нас (и то са далеко лошијом по квалитету малином) земље попут Пољске, Чилеа, САД, Канаде. Прошле године приход државе од извоза малине био је 230 милиона долара, а у укупном извозу воћа малина је учествовала са 42 одсто. Али не задуго – већ се дешавало да због немарног односа државе и картелског понашања на тржишту домаћи пољопривредници одустану од гајења одређених врста воћа. То би врло лако могло да се деси и са црвеним златом, како зову малину.

Глас западне Србије