а последњих дана у толикој мери показују свој безобразлук, дрскост и лицемерје, да по њима прелазе границе доброг укуса.
Саопштење ГрО СНС преносимо у целости:
„Најновији пример је тугованка председника Одборничке групе Двери Александра Танасковића због пресуде Основног суда у Чачку, којом је због насилничког понашања осуђен на затворску казно од четири месеца, условно на годину дана. Танасковић је био „јунак“ када је током скупштинског заседања хрпом материјала погодио у главу председника локалног парламента Игора Трифуновића, али је на суду био мањи од маковог зрна, негирајући да је то урадио, упркос чињеници да је сцене из чачанске Скупштине видела цела Србија. Кукавички до краја.
Гротескно звуче и последња саопштења Нове Србије, коју остатак чачанске опозиције назива лажном опозицијом, а да ни они сами изгледа не знају шта су. Ко год је био у сали или пренос последњег заседања Скупштине града Чачка пратио путем малих екрана, могао је да се увери да је током гласања у сали било 38 одборника владајуће коалиције, што је потврђено и бесомучним, више пута понављаним пребројавањем на захтев опозиције. Свима је све било јасно, осим малобројним присутним одборницима НС. Невероватно је да високообразовани људи, попут једног универзитетског професора, једног доктора, једног дипломираног агронома, једног економисте, додуше са сумњивом дипломом... нису могли да сами преброје присутне у сали, а понашали су се као мала деца када играју жмурке, па час уђу, а час изађу из сале, па траже поновно пребројавање. Тако то раде само незреле и неиживљене особе, жељне неког лажног доказивања или квази популарности. Онакви какви су, спремни су не за Скупштину, већ за најпростији и најмизернији риалити шоу. О понашању њиховог председника Одборничке групе Милоша Марића беспредметно је трошити речи, јер он ни сам не зна да ли је дошао или пошао, да ли је за нешто или против, води ли се из своје или из главе Велимира Илића.
Посебно дегутантно звуче оптужбе одборника НС Милана Драшкића на рачун одређених потеза актуелне власти. Он као да заборавља да је на место директора Градске стамбене агенције дошао када је део владајуће коалиције у прошлом мандату чинила Српска напредна странка, да га нова руководећа градска гарнитура није сменила и поред одређених мањкавости у раду и да је по истеку мандата враћен на посао у ЈКП „Комуналац“, мада уговор који је потписао са својим партијским другом Милојем Војиновићем, тада директором тог јавног предузећа, можда и није баш сасвим у складу са Законом. Дакле, док је са напредњацима „дувао у исту тикву“ све је било у реду, а сада одједном ништа не ваља. Додуше, то је Драшкићев манир из ранијег времена, када је због посла у јавном сектору напустио Српски покрет обнове и прешао у Нову Србију.
Покушај новосрбијанаца да „оживе“ политички мртвог Велимира Илића је смешан, пошто је свима познато да су за време његовог учешће у власти на свим нивоима, Србија и Чачак остали без стотине хиљада радних места, привреда је уништена пљачкашким приватизацијама, а до енормног богатства је дошао мали круг људи из тадашњег владајућег режима, међу којима је и Велимир Илић. Лепо би било када би Нова Србија навела бар једног инвеститора кога је довела за време своје владавине у граду Чачку и некога запослила, изузев својих чланова у свим јавним установама, предузећима и градској управи.”
Савет за информисање ГрО СНС Чачак
