У протеклом периоду одржано је девет седница Скупштине града. Које су најзначајније одлуке донете и шта је то обележило ова заседања, имајући у виду да је одрађено и доста обавеза заосталих због закашњења изазваног мајским изборима и другим чиниоцима?
Ова година је заиста специфична када је у питању рад градског парламента који је конституисан почетком јула месеца, а велики број послова је остао из претходног периода. Још када су расписани избори одлучено је да се Скупштина града не састаје, јер смо сматрали да не би било рационално организовати седнице градског парламента у току предизборне кампање. Затим, након конституисања наступило је време годишњих одмора, тако да су на прве четири седнице на дневном реду биле теме са којима је требало раније да завршимо, пре свега завршни рачуни и извештај о раду јавних предузећа и установа за 2011. годину.
Упоредо са тим ми смо покушавали да на дневни ред ставимо све оно што је у том тренутку било актуелно и што је Скупштина морала донети како би извршна, односно нова градска власт нормално функционисала. Након тога Скупштина се у раду бавила текућим пословима.
Не постоји градација које су одлуке више или мање важне, ја бих ипак истакао једну одлуку везану за најважнију ствар, а то је усвајање Стратегије одрживог развоја града Чачка, будући да је то, према речима стручњака кровни документ. Све што се у будуће буде радило у граду, у свим областима друштвеног живота има своје место у Стратегији, због тога сматрам да је она веома важна, не само за ову годину, него за наредни период све до 2015. године.
Након ове свечане седнице, 26. децембра предстоји још једна на којој би требало да буде усвојен буџет за 2013. годину, чиме ће се окончати рад Градске скупштине у овој календарској години.
Први пут власт у Чачку поклапа се са оном на нивоу Републике. Како се то до сада одразило на рад градске власти, које су предности и каква су очекивања јер сада не би требало да буде изговора који би се позивали на тешкоће изазване разликама у нивоима власти?
Чачак је по томе специфичан, ми идемо из крајности у крајност, јер таква је наша политичка сцена. У протеклом мандатном периоду СПС и ПУПС су били једина копча са републичком влашћу, остали нису били у тој причи. То је значајна ствар, без обзира шта ми причали и како размишљали, када дођемо у ситуацију да се заврши неки посао преко Владе потребни су контакти, рекли бисмо јаке везе.
С тога ова околност да је нова градска власт у потпуној корелацији са републичком представља велику развојну шансу за Чачак, и у многоме ће олакшати реализацију свих пројеката и договора које будемо постигли на локалном нивоу, а имамо заиста амбициозне планове. Без обзира што министри и остали чланови Владе причају како то нема утицаја, то је само декларативно тако, јер када се дође до реализације пројеката веома је битно да у сваком министарству и чак у свакој агенцији имамо своје људе, како би се то рекло. То је гаранција да ће сви планови и пројекти локалне самоуправе бити реализовани, што непогрешиво показује досадашња пракса.
На локалном нивоу дуго се чекало формирање републичке власти, а затим је коначо оформљена и коалиција у Чачку. Она је беспрекорно функционисала, међутим проблеми су се појавили услед несугласица у оквиру СНС-а, због чега сунеке ствари чак и скидане са девног реда Скупштине града. Каква је данас сиитуација по том питању?
Не постоји идеално стање када су у питању коалиције, увек су присутне трзавице, али све је ствар договора, стрпљења и политичког поштења. Ово је нова коалиција, пре свега због тога што је у њу ушла СНС, која је млада странка, а минули период је пре свега служио за уходавање одборничке групе те странке и њених коалиционих партнера. Од седнице до седнице стање је бивало све боље и лакше, али дешавало се да одборници не схватају да Градско веће нама даје предлоге, а не неко јавно предузеће, па се долазило у ситуацију да буде изгласано неповерење својим члановима градског већа. Али, неопходно је да прође неко време, како би људи схватили како функционише целокупан скупштински живот. Надам се да ће те нејасноће и неусаглашеност нестати услед искуства и праксе, и да ће од наредне године ова коалиција функционисати онако како треба.
Последњи случај неспоразума и гложења десио се у вези избора директора ЈП „Градац“. Ви сте подржали предлог 10 одборника СНС-а, два или три су била против, чак је уследио позив са скупштинске говорнице да се не гласа за кандидата сопствене странке, што је за сада преседан у скупштинском животу Чачка, и то је оно што је донекле поново узбуркало коалицију. Да ли је на помолу нова скупштинска већина, има ли ту проблема, или очекујете да се тим избором све слегло и завршило?
То није био проблем за коалицију, то је проблем пре свега СНС-а и њених коалиционих партнера. Однос између градског руководства партије и одборничке групе очигледно не функционише од првог дана, али надам се да ће временом те несугласице бити разјашњене, нарочито што се у марту наредне године очекују унутарстраначки избори у СНС-у на локалном нивоу.
Када постоји предлог из једне одборничке групе, а они по том предлогу нису јединствени, то представља проблем по коалиционе партнере. Морам да напоменем да је потребно велико стрпљење, и не мало политичко искуство осталих коалиционих партнера да се тај проблем превазиђе. Овога пута успели смо да то превазиђемо, и сигуран сам да ова ситуација мора послужити за наук одборничкој групи СНС-а. Следећа таква прича о подели унутар њихове одборничке групе о неком питању, а у случају да постоји сагласност осталих коалиционих партнера, неће бити реална и то је заиста нелогична ситуација.
Како сте рекли, на следећој седници Скупштина града требало би да усвоји буџет за 2013. годину, а у њему ће се наћи доста новина које до сада нису биле присутне, попут средстава за запошљавање и самозапошљавање и субвенција за летовање деце и незапослене породиље. Одакле новац за то и откуда сада та издвајања која су, мора се рећи ипак, за сваку похвалу?
То јесу новине, али су могућности за то и раније постојале. Када се прави буџет у обзир се узима закон о буџету који регулише како се он израђује. И до сада су постојале оквирне ставке у буџету попут социјалне политике, бриге за младе и стипендија ученицима и студентима, и у оквиру тога вршила се конкретна расподела, дакле није било сметњи да то и раније урадимо што се тиче самог новца. На пример, када говоримо о помоћи породиљама ако се у обзир узме закон ми немамо право да то финансирамо из локалног буџета, али ако се то ради у Београду, Крагујевцу и Нишу зашто не бисмо могли и ми у Чачку. Дакле, то није био проблем средстава, већ што су државне комисије могле замерити да се ради противзаконито, јер то није изворна локална надлежност.
Сада је предвиђено да све породиље које нису у сталном радном односу имају додатак за свако дете, да буду изједначене са породиљама које су у радном односу, када су у питању права на накнаде из градског буџета. Чачак има много талентоване деце свих узраста, основаца, средњошколаца и студената, и из године у годину шири се могућност њиховог финансирања средствима из буџета. На пример, ове године су по први пут наши матуранти вуковци ишли у посету земљама Европске уније.
Можда смо ми раније мало бојажљиво улазили у ту причу, плашећи се контроле и приговора да то нису изворне буџетске надлежности локалне самоуправе. Када се узме у обзир целокупан буџет за 2013. годину, то је око 3 100 000 000 динара, нису то велика буџетска издвајања за ове новине, проблем је дакле био само у надлежностима и законским ограничењима.
Видимо да су додељена и средства за пољопривреднике, за куповину семенске пшенице и томе слично, са том праксом ће се вероватно наставити колико је могуће, будући да се из буџета не може финансирати све, али је та помоћ свакако драгоцена и значајна.
И раније су издвајања из буџета града Чачка за пољопривреду била значајна и издашна у односу на друге локалне самоуправе, а тај износ је из године у годину растао. У тој области проблем је како осмислити планове, како новац уложити тамо где је најпотребнији. Одавно су уведени зајмови за пољопривреднике из градског буџета, дељена су бесповратна средатва, али увек је било одређених проблема, средства нису у потпуности одлазила тамо где су била најпотребнија. Због тога се стално трага за начином да та средства буду додељена онима којима су заиста потребна, и да у потпуности буду уложена у пољопривредну производњу, у томе се састоји проблем, а не у висини средстава која се издвајају из буџета. Економска киза је показала да је пољопривреда једина шанса за излазак из тешке ситуације, а нарочито у воћаском крају какав је наш.
Да ли су у буџету предвиђена средства за запошљавање?
Ми смо први у Србији, заједно са Националном службом за запошљавање у Чачку направили програм који траје већ 7-8 година, по коме одвајамо средства за неколико програма запошљавања и самозапошљавања.
До сада је постојао други проблем, наиме Влада Србије је уредбом одређивала да ће Национална служба за запошљавање издвајати исти износ средстава који одреди и локална самоуправа, а то се до сада никада није десило. Прошле године смо издвојили 20 милиона динара, а у Служби су рекли да не могу више од 5 милиона динара. Због тога смо овога пута одвојили више средстава за запошљавање, јер је ситуација у републичком буџету тешка и свесни смо да он не може испратити наше програме.
Ситуација је веома тешка, испред ваше канцеларије свакодневно се могу видети редови људи који траже помоћ, шта им можете поручити и колико сте у могућности да им изађете у сусрет?
На жалост 95% људи који дођу имају један проблем, а то је како да дођу до посла. Дневно 20 до 30 људи тражи помоћ, и део муке сваког од њих акумулира се у мени због чега сам под великим стресом и оптерећењем.
Да имамо 1000 радних места на располагању сваког дана то не би било довољно. Постоји велика дилема, како запослити младе и школоване људе који су тек дошли на биро и не виде могућност брзог запослења, и шта са људима старије и средње генерације који су остали без посла и које мало ко хоће да запосли. Свака категорија је у посебно тешкој ситуацији. Оно што може донекле побољшати стање у наредној години је прича коју је покренула Влада Србије, а која подразумева да се погони и фабрике пропали у приватизацији активирају и почну да раде. Ево, у Чачку је покренута идеја „Чипсаре“, а извесно је да ће ускоро бити и „ПКС Латекс“.
Али тешкоће и даље постоје, на пример, отварање „Чипсаре“ подразумева 50 нових радних места, нешто више у „ПКС“-у, а са друге стране у Фабрици хартије 250 људи остало је без посла.
Ви сте сада у ситуацији да исправљате грешке почињене у ономе против чега сте се борили, у приватизацији. Сведоци смо како је приватизација одрађена, до каквог уништавања предузећа је дошло, па сада из градског буџета мора да се плаћа опоравак привреде.
Ја увек подсећам да је први закон који је донела влада ДОС-а 2011. године био Закон о приватизацији. У Скупштини Србије ДОС је имао 175 посланика, двотрећинску већину, и само су посланици СПС-а гласали против тог закона. Често понављам да то није био закон, него пројекат разбијања српске привреде и државе.
Тада сам радио у Дому студената, и када бих пошао кући виђао сам да читав град иде на трг, фирме, установе и појединци и дају пуну подршку политици ДОС-а, што значи да смо сви учествовали у тој причи чије се последице осећају и данас, и да део одговорности лежи на свима нама.
Да ли Вам је било тешко да се удружите са некадашњим љутим политичким противницима и формирате власт? Колико је било тешко превазићи разлике и трвења, с обзиром да је било великих политичких размимоилажења, а понекад чак и тешких речи?
Када уђете у политику и ако желите да се озбиљно бавите њоме емоције морате оставити по страни, то је суштина политике. У супротном, власт никада не би могла бити формирана, ништа не би могло да се направи у области политике. Лична искуства и непријатности доживљене у прошлости и предизборним кампањама морају се заборавити. Када се ступи у изборну борбу то значи да је крајњи циљ учешће у власти, свако порицање тога је политичка лаж. Неопходна је спремност на потпуни компромис, и ако се неко бори за власт и постане њен део, онда функционисање власти постаје приоритет, јер се ту не налазите ради себе, него због суграђана и људи који су вам указали поверење да формирате власт која у конкретној средини може да функционише.
Социјалистичка партија Србије била је у Чачку 12 година у опозицији, а мишљења сам да од садашњих политичких фактора на политичкој сцени већина њих не би издржала толико дуго, ни 12 дана. То говори о снази СПС-а, о доследности њених чланова, о идеолошкој истрајности, јер програм јесмо прилагођавали, али га нисмо мењали, без обзира колико тешко било.
Кажу да имате контролу над одборницима, да сте апсолутни ауторитет, да ли се ви тако осећате или је то само привид, односно стицај околности?
Не, ми смо озбиљна партија, која делује по свом статуту, у супротном не бисмо опстали 12 година као опозиција. Све одлуке партије које се тичу одборника и рада одборничке групе доносе се у партијским органима, јер једино тако може бити доброг функционисања. Нема ни једне одлуке која се примењује у нашој одборничкој групи, а да није било сагласности и у партији и код коалиционих партнера.
Знам шта су партије и политичко организовање, и како то функционише, и инсистирам да за све морају постојати одлуке партијских органа. Онда када неко ко мисли да је изван партије почне сам да доноси одлуке то представља његов политички крај, а ако то поприми шире размере то је крај и саме партије. Што се тиче проблема код наших коалиционих партнера, СНС-а, невероватан је раскорак у функционисању градског одбора и одборничке групе, јер ако ту нема корелације од тог рада нема ничег озбиљног. То што сам ја председник градског одбора СПС-а, осим што је част то је и велика обавеза да радим искључиво по програму и статуту, у складу са одлукама партијских органа.
Какав је однос са странком пензионера, да ли СПС најпре доноси одлуке па их прослеђује њима или то функционише на другачији начин?
Партија удружених пензионера Србије је наш традиционални, одличан коалициони партнер. У предизборној кампањи и након конституисања градске власти кључне одлуке смо доносили заједно, партисјки органи ПУПС-а и СПС-а договарају се око главних ствари. Наша одборничка група броји 12 чланова, од тога су њих четири из ПУПС-а, остали су из СПС-а, па су тако и делегирани чланови Градског већа, два су из СПС-а, а један из ПУПС-а. На свим нивоима власти имамо тесну везу, не постоји шанса да дође до неспоразума међу нама јер смо у свакодневној комуникацији.
Али ипак, било је разлика и мимоилажења између ПУПС-а и СПС-а?
Кад се искрено уђе у неки заједнички посао у политици проблема нема, они настају када постоје неки други планови и намере, чега у односима СПС-а и ПУПС-а нема. Ипак, ми смо две независне политичке странке, имамо различите погледе на многе ствари, било је размимоилажења и другачијег мишљења, али када уочимо проблем приступамо договору, чиме га превазилазимо и усаглашавамо ставове.
Када бисте оцењивали коалиционе партнере, НС, СНС, ДСС, како бисте то урадили и да ли бисте смели да их оцените на скали од један до пет?
Не, то не бих могао, јер нико нема право тако да оцењује. Као коалиција или имате сарадњу или немате, не може део коалиције имати добру сарадњу, а део не, и да она наводно постоји на коалиционом нивоу.
Шта замерате коалиционим паертнерима, а шта похваљујете?
Основни систем деловања је коалициони споразум који су сви потписали. Али, неко је тај споразум озбиљно прочитао, а неко је том читању приступио са мање пажње. Захтевам од свих коалиционих партнера да добро прочитају шта смо потписали, и шта су наше коалиционе обавезе, то је веома осетљива ствар, јер коалиција функционише на основу тих принципа.
Када говоримо о периоду проблема у вези СНС-а инсистирам да се увек осврну да ли имају право по коалиционом споразуму да ураде нешто што намеравају, они то умеју да забораве. Не сме бити оптерећења борбом за уске политичке интересе, јер оног тренутка када се уђе у коалицију потписује се споразум о поштоању коалиционих начела. Када би се сви тога придржавали коалиција би функционисала без проблема. СНС је млада партија, са доста нових људи и одборника који немају искуства у скупштинском животу, али временом, након усвајања буџета и унутарстраначких избора, и уз стално враћање на коалициони споразум, верујем да ће бити елиминисани узроци несугласица.
По Вашем мишљењу, које је најбоље решење за Фабрику хартије у овом тренутку и какво је стање у вези „ПКС Латекса“?
Најбоље решење би било када би Влада Србије прихватила економску анализу, и замисао да се поред производње папира покрене и производња електричне енергије, пошто постоје техничке могућности за то, и да се вишак паре пласира у систем грејања. За остварење тог програма, и када би Влада одмах пристала на реализацију, потребно је изјашњавање свих поверилаца, а Фабрика хартије у овом тренутку дугује велики новац. Без сагласности поверилаца не може се покренути та прича.
Са друге стране повериоци траже писану гаранцију Владе. Државни секреар у министарству финансија прихватио је обавезу да поразговара са свим повериоцима, и ако би се ту постигао договор ова прича би лако могла да се оствари. Потребно је улагање од око милион евра, то за Владу Србије није велики новац, а тиме би спасили једну фабрику и то би био добар пример за друге фабрике широм Србије.
Што се „ПКС Латекса“ тиче, још крајем прошле године требало је да буде објављен позив за другу продају, али у међувремену је ступио на снагу закон о реституцији, по коме све фабрике које треба да иду на другу продају морају проверити да ли има захтева за повраћај земље, односно за исплату за парцеле које чине имовину фабрике. У случају „ПКС Латекса“ постоје три споредне локације, које не би требало да буду проблем, јер су на ободу фабричког круга. Поред тога прича је продужена и због избора. Јавила се једна фирма из Хрватске или Словеније која је испоручила део опреме у претходном периоду, која није плаћена, они су заинтересовани да одмах покрену производњу са том својом опремом, а постоји интересовање још неких фирми.
Јужно од Дунава и Саве „ПКС Латекс“ је једина фабрика базне хемије, због чега има велики значај, и сада чекамо само да се објави позив за продају.
Постоји ли ту проблем прљаве технологије?
Не, тога нема, еколошки захтеви су строги, а према речима представника споменуте фирме која је испоручила опрему „ПКС Латексу“ производиле би се подлоге за боје у грађевинарству и индустрији, које су потпуно еколошки прихватљиве. Технологија испуњава еколошке стандарде, и нема бојазни када је у питању будућа производња.
Да ли ће примарна здравствена заштита прећи у надлежност локалне самоуправе и докле се стигло са решавањем тог питања?
Још 2010. године требало је прихватити примарну здравствену заштиту, у буџету за ту годину било је одвојено 26 милиона динара. У међувремену продужен је рок до када самоуправе треба да преузму примарну здравствену заштиту, и то је требало да крене од јануара ове године. У међувремену локалне самоуправе које су раније пореузеле примарну здравствену заштиту запале су у тешку ситуацију, јер буџет не може да финансира објекте примарне здравствене заштите па се прича враћа на почетак. Сада постоје захтеви да се и то што је прешло на локални ниво поново врати на ниво Републике. Ми смо већ почели договоре, обезбеђена су средства у буџету за 2013. годину, без обзира да ли ћемо формално преузети објекте примарне здравствене заштите или не, значајан део градског буџета биће уложен у то.
Неки објекти биће санирани, пре свега сеоске амбуланте и домови здравља, а велика обавеза за наредну годину је изградња новог дома здравља у Љубићу. За тим постоји потреба, тај објекат је неопходан, а биће изграђен средствима из буџета, уз помоћ Републике.
Где се СПС налази у овом тренутку, како политички стоји, да ли је дошло до повећања чланства због успеха на изборима у мају ове године?
Победник мајских избора је свакако СПС са својим коалиционим партнерима, а нико није очекивао толики успех. Ми смо једина партија која је у општинском парламенту направила напредак, сви остали су назадовали. „Двери“ су изузетак је р је то нова партија која до сада није учествовала у раду Скупштине града. Ситуација је тешка, велика је ствар за Србију што је наш лидер Ивица Дачић постао премијер, у расподели власти добио је најтежи део посла, а то је да коначно Србија коначно спозна национални интерес и обједини територију, да коначно дођемо до тога шта су наше границе. Не потцењујем никога у Влади Србије, али мислим да једино премијер Дачић својим преговарачким капацитетом и мудрошћу може довести до краја преговарачки процес, уз сарадњу са остатком Владе и председником државе.
Број чланова је унутрашња ствар партије, али свакако се изборни успех одразио и на чланство СПС-а. Међутим, потребна је политичка опрезност, јер нису сви који су спремни да приступе СПС-у искрени. Осим чланова веома су важни и грађани који нису припадници партије, који нису политички опредељени. Њих треба опривући и приволети да гласају за вашу политичку опцију. Око 5-6% укупне бирачке популације су чланови неке политичке странке, зато је веома битно како ће вашу политику препознати бирачи који нису чланови неке партије.
У први мах се чинило да су Ивица Дачић и Тома Николић неспојиви, међутим показало се да за сада добро функционишу?
У предизборној кампањи много тога се прича и обећава, многе ствари се чине неспојивим, али када дође до преговора око формирања власти увиђа се да она ипак може да функционише и поред разлика које су биле видљиве у изборном процесу јер оне нису биле превелике. Најважније је да мора бити договора, политка мора бити одговорна према држави и народу, без обзира на личне сујете, политичке ставове и програмска начела, власт се мора направити у интересу државе. Најгора ситуација је када нема власти или када власт може сваког месеца пасти због чега би се често ишло на изборе. И када су у питању економија, национални интерес, и целокупна ситуација у којој се Србија налази мислим да је садашња власт скуп људи који има шансе да брзо направи видљиве резултате.
Према истраживањима 51% грађана подржава Владу Србије, а могу се чути приче да први пут Србија има српску владу, какав је Ваш став о томе?
Та испитивања су проблематична, важно је ко их спроводи и на који начин. У овом тренутку и у Скупштини Републике Србије је видљиво да влада има чак и већу подршку него кад би се технички сабрали гласови коалиционих партнеара. Јер и неки људи из опозиције су свесни колико је ситуација тешка и да треба брзо кренути у решавање великих проблема.
ИЗВОР – ГЛАС ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ