сместио се рудник угља Штаваљ у ком свој крвави динар зарађује 420 људи. Сваки дан у три смене они се спуштају у дубоку јаму, на чијем улазу је написана само једна реч - срећно. На њиховим лицима је осмех без обзира што тешко раде сатима. Рударски посао синомим је за тежину и муку коју махом могу поднети само мушкарци, међутим у сјеничком руднику нашла и једна дама. Душица Карличић је једна од ретких која се бави овим занимањем, oна је јамски мерач. Гумене чизме, рударско одело и шлем су њена радна унифомра коју сваки дан облачи са поносом.

"У рударску јаму довела ме је радозналост, завршила сам Геодезију на Грађевинском факултету и као што видите нашла посао у струци. Задовољна сам јер волим оно што радим и ниједног тренутка се нисам покајала због тога што радим у јами. Волим овај посао, колектив је фантастичан. Сви су ме дивно прихватили. Иако тешко радимо, сваки дан нам је обојен смехом и хумором. Кад се спуштате у јаму сваки корак са собом може донети потенцијалну опасност, али води се рачуна о безбедности и нема бојазни. У јаму сам сишла трећег радног дана, а после месец дана као да сам ту била одувек", рекла је ова храбра жена за РИНУ која већ пет година ради у руднику.

Фото: РИНА

Свакодневно се сурећу са слепим мишевима за које рудари кажу да су за њих свете животиње. Сваког се труде да нахране и одрже у животу, јер они најпре предосете опаснот и ако би кренули да беже онда би кренули и рудари. Срећом, у руднику Штаваљ нема великих концентраија отровних гасова. Неки су се овде запослили зато што су се за то школовали, неки због тога што их је живот натерао. Међутим, доста младих људи је дошло рекавши да ће остати само док не нађу нешто боље, а сада у руднику раде дуже од десет година.

"Човек се навикне на овај посао, постане као и сваки други. Стекну се пријатељства за читав живот, то је нешто што се не може описати речима и само они који раде у руднику знају о чему причам. То је наша друга кућа. Задовољан сам платом, а због овог посла сам остао у селу нисам отишао трбухом за крухом у неки већи град. Јама је хладна морате и усред лета обући три слоја гардеробе како бисте могли нормално да радите", каже рудар Дино.

Захвљајући њиховом тешком раду из рудника Штаваљ допремају се огромне количине угља којима се служи и греје скоро читава Западна Србија. У њему је скоро увек отворен конкурс за нова запослења, јер је присутан константан недостатак радне снаге. Бити рудар није лако и не може бити свако, стога ови вредни људи заслужују огромно поштовање и дивљење.

ГЗС/ РИНА