као што су јечам, овас, пшеница да што боље узре и да се жетва обави на време. Пољопривредници нису задовољни ниском откупном ценом пшенице која је ове године 16 динара по килограму. Како кажу док се одбије влага, уродица онда буквално цена падне на 12-13 динара што није довољно ни за основне трошкове улагања, а пшеница је култура која захтева доста хранива да би донела добар род. Нису задовољни ни комбајнери јер само одржавање комбајна је скупо. Један од њих Милинко Јовановић из села Павловац поред Наталинаца комбајн има већ 17 година.

,,У почетку ми је требало око 500 евра да припремим комбајн за жетву, а тај новац још увек нисам успео да повратим", прича Милинко објашњавајући да је комбајн велика машина која много троши, често се квари а много улагања треба за одржавање.

Он наводи да људи немају новца и да је изузетно тешко наплатити жетву.

,,Цена комбајнирања је 10.000 по хектару али још увек по селима присутан је онај стари метод наплаћивања који је некада био присутан, а то је рад уместо новца. Људима је лакше да нешто помогну и одраде у замену за новац”, каже комбајнер Милинко.

Жетва није крај када је ова култура у питању јер се слама која остаје мора избалирати што је још један додатни трошак домаћинима, а слама се тешко продаје јер није толико тражена у сточарству.

Жетва житарица у пуном јеку, фото: Марија Лазаревић

Домаћини се ипак одлучују да засеју само онолико колико им је потребно за личну употребу јер немају превеликих улагања ни додатних трошкова. па се некако уклапају.

Веома битно, а пољопривредницима најмање важно је шта урадити са стрништем односно жетвеним остатком на њиви који домаћини углавном пале што никако не треба да се ради. Опасност од пожара се повећава нарочито при високим температурама, паљењем се уништава површински слој земљишта што нарушава структуру земљишта и губе се хранива.

Препорука домаћинима је да заору остатке после жетве јер на тај начин поправљају земљиште а и чувају околину јер нема дима нити опасности од пожара.

Марија Лазаревић/ГЗС