Илија Давидовић из села Драгачица, на свој начин је тешку животну причу претворио у песму, таму у светло, а тугу у наду. У својој седмој години почео је да свира клавир, тада га је учитељица уписала у музичку школу у којој су препознали његов таленат за музику.

,,У музичкој школи сам научио да свирам хармонику, док сам са певањем почео да се бавим у фебруару 2010. године. Певао сам у хору док сам био у основној, али сам мислио да нећу успети да изведем трилере”, присетио се Илија својих почетака.

Таленат који поседује окивала је скромност и страх од света који види само у мислима. Дуго је времена требало да се ослободи тих стега. Плашио се да пусти свој глас, јер му је деловало као да је неприродан и да не поседује украсе који су потребни, како каже, да би народна песма била комплетна.

,,Стидео сам се, мислио сам да то из мене неће добро излазити, а касније када сам успео да се ослободим страха и почнем није ишло тако сјајно и бајно, али сам се трудио вежбањем и саветима да што боље савладам технику певања да би то звучало маестрално”, каже овај младић.

Илија је успео и те баријере да премости. У грудима овог момка куца јуначко и храбро срце, упркос свему није застао и крупним корацима иде напред. Љубиша за свог сина каже да је много добро и послушно дете.

,,Илија као да нема хендикеп, он се стварно бори, пун је оптимизма и упоран је. Има добре особине, једина мана коју поседује је тврдоглавост, мора урадити оно што зацрта и не пита за цену”, казао је Љубиша.

Овај упорни младић је веома ведра особа која воли дружење и да шири познанства, за себе каже да га хендикеп који има не спречава да успе у животу на било који начин било то да се тиче дружења или рада.

Тешко да било где на земаљској кугли неко има студио као Илија. Шумадијска приземљуша на четири воде и са метарском подзидом од камена, стара је век ипо. Кроз прозоре његове куће у свако предвечерје одјекну стихови који су опевали Србију.

,,Обично певам по два - три сата, зависи да ли сам расположен или не, али ипак расположење не пита. Мора да се вежба, како би човек остао у певачкој кондицији, јер она је потребна као и све друго. Нема разлога да се седи, ствара и шири песимизам”, прича овај младић и додаје да човек без обзира на проблеме не сме да посустане, да треба да се бори и иде кроз живот ма какве препреке биле.

А добар глас далеко се чује, већ увелико се по радио станицама врте песме у извођењу драгачевског славуја. Снимио је до сада пет песама, две је добио као победник такмичења ,,Чаша воде са извора”, једну као победник ,,Златног гласа”, четврту песму је добио као трећепласирани, а пету је добио на поклон од момака из Сарајева.

Попети се на естрадну позорницу као такмичар у Звездама гранда јако је тешко, поготову за нејаког Илију. За њега је свака степеница вишља, а стаза до звезда три пута дужа. За тај период каже да је било јако тешко и да слабо ко је хтео да сарађује са њим.

,,Сви су ме тапшали по рамену и обећавали да ће ме звати, говорили да одлично певам и на томе се заврши. Међутим, у последњих пар година кренуо је мало посао, дешава се нешто, поготову док сам био на такмичењима”, навео је овај млади певач.

Након неколико година великог труда, успех је на дохват руке. Илија све чешће запева на народним весељима, а први музички динар поделио је са мајком и баком, које кажу да су веома поносне на њега, јер такво дете као што је он више се не рађа.

Глас западне Србије