50 у Основном и 250 у
Прекршајном суду, годинама чека судског
тумача за бошњачки језик. Готово истоветна
ситуација је и у Новом Пазару, Тутину и
Сјеници, где је поред српског у службеној
употреби и бошњачки језик, али будући
да судских тумача за исти нема прети
блокада рада судова.
Занимљиво је да у
Србији постоји само један овлашћени
судски тумач за бошњачки језик, који
живи у Новом Саду, а будући да ради као
покрајински секретар не може да обавља
посао тумача. Због тога је председник
Бошњачког националног већа у техничком
мандату, Есад Џуџевић, од министра
правде, Николе Селаковића, затражио
расписивање конкурса за судске тумаче
за бошњачки језик, како би се одблокирао
велики број судских предмета у Рашкој
области.
Он је препоручио
министру људе који су преводили уџбенике
из општеобразовних предмета за наставу
на бошњачком језику, којима је БНВ издало
лиценце за обављање тог посла.
Због наводног
неразумевања језика дешавају се и
невероватни епилози на суду, попут оног
који се недавно одиграо у Чачку, када
је након тешког саобраћајног удеса,
возач из Пријепоља изричито тражио
судског тумача за босанскји језик и још
увек није саслушан.
Други пример је
случај у Пријепољу, када су се два лица
потукла на железничкој станици. Том
приликом једном од учесника туче нанете
су тешке повреде ножем, подигнута је
оптужница против нападача, али је
окривљени на суду, будући бошњачке
националности, затражио тумача за свој
матерњи језик. Али тумача нема, па тај
предмет стоји нерешен, а слично је и у
многим другим случајевима.
Међутим, тумаче за
бошњачки језик не траже само Бошњаци,
већ у последње време то чине и поједини
Срби, који се изговарају да је то неопходно
због адвоката бошњачке националности
које ангажују.
Глас западне Србије