објавиле интервју са Гвозденом Николићем, који је актуелизовао иницијативу Срба из Америке везану за Пупинову жељу да почива у Србији.
О научним делима и необичном животу Михајла Пупина од сеоског чобанчета до једног од највећих светских научникаи његовој љубави према свом нартоду и Србиоји доста се зна.
Ипак, чини се да се у Америци где је радио и доживео сва могућа академска признања и славу о њему много више зна него у сРбији. Такође, мало се зна да је сахрањен у Њујорку, у Бронксу. Његов гроб, који је без икаквих православних облежја, тешко је пронаћии готово га наико не посећује. Зато је последње време да се посмртни остаци великана светске науке врате у Србију, каже за „Вести“, Гвозден Николић, оснивач и власник информативне куће Глас западне Србије.
Како сте дошли на идеју да актуелизујете иницијативу о преносу посмртних остатака Пупина из Америке у Србију?
„Идеја није моја и о њој се говори одавно међу поштоваоцима Михајла Пупина и у Америци и у Србији, али недавно сам неким другим послом боравио у Америци и желео сам да искористим прилику и посетим његов гроб. Мислио сам да је то једноставно, јер је реч о једном од највећих светских научника. Међутим, брзо сам схватио да је тражење његовог гроба на гробљу у Бронксу исто као и тражење игле у стогу сена. Да није било неких наших људи из Њујорка, међу њима Неше Недељковића родом из Ивањице, Војкана Радоњића из Ниша, мише Обрадовића из Чачка и, наравно, Радмиле Милентијевић, бивше министарке СРЈ и помоћи администрације у Њујоркуи управе гробља у Бронксу, Пупинов гроб сигурно не биох пронашао“.
Зашто је проблем пронаћи гробно место чувеног научника?
„Проблем је у томе што се гробље у Бронксу простире на 50 хектара, али и тај што се за гробно место Пупина мало ко интересује. И поред помоћи управе гробља која ми јетачно уцртана где се налази гроб Михајла Пупина и мени и људима који су ми помагали било је потребно више од два – три сата да га пронађемо“.
Како сте се осећали када сте пронашли Пупинов гроб?
„Био сам и радостан и тужан. Радостан због тога што сам у прилици да запалим свећу једном од највећих српских умова, али сма се много разоччарао видевши његов споменик на кме нема никаквих православних обележја, иако се зна колико је Пупин за живота помагао српску цркву и манастире и да је био велики верник. Споменик се налази испод платана малих димензија, неуређен. Толика научна величина и толики добротвор и родољуб, а на споменику једино уписани, име, презиме и године ртођења и смрти. Посебно сам био разочаран кад ми је чувар гробља објаснио да Пупинов гроб готово нико не посећује, нити се за њега распитује. Тада сам схватио да је крајње време да се посмртнио остаци великог научникаконачно врате у Србију коју је волео и душом и срцем.“
Чија је, заправо, идеја да се Пупинови посмртни остаци пренесу у Србију?
„Идеја није моја, мада бих воело да јесте. Није ни госпође Радмиле Милентијевић, уважене личности у Америци, која веома поштује све оно што је пупин учинио за српски народ. Захваљујући њој идеја, која је заправо Пупинова веома је близу реализације. Жеља Михајла Пупина је да буде сахрањен у својој Србији. Радмила Милентијевић поседује преписку Николаја Велимировићаи Пупинове ћерке Варваре и још неке белешке владике, који је био велики поштовалац дела Михајла Пупина, према којима је Србија једино место где треба да леже посмртни остаци великог научника.
Шта је до сада урађено?
„Радмила Милентијевић каже да је много топга урађено и идеја је готово приведена реализацији. Она је, како ми је рекла, разговарала са председником Вучићем, шефом дипломатије Дачићем и патријархом Иринејом и они су подржали идејуда се посмрт6ни остаци Михајла Пупина коначно врате у Србију. Такође, иако то још није званично, посмртни остаци Пупина, били би сахрањени испред улаза у Храм Светог Саве на Врачару. Са једне странме би почивали посмртни остацви Пупина, а са друге стране споменик и урна са пепелом Николе Тесле и ја се надам да ће се то ускоро и остварити“.
Постоје и неки процедурални проблеми?
„Да, постоје проблеми због тога што је за пренос посмртних остатакаПупина потребна сагласност свих његових потомака. Ћерка Варвара није имала потомство, али је Пупин имао три сестре чији наследници , према строгим америчким законима треба да дају сагласност. Њих је тешко пронаћи, јер су расути по Србији и свету. Једна сестра му је живела у Крагујевцу и њене потомке смо пронашли. Јавили су се и потомци друге сестре која је живела у Зрењанину, али нисмо успели да пронађемо потомке треће сестре која живи у Швајцарској , највероватније у Цириху. Када будемо и њих пронашли биће решени свио административни предуслови око коначног преноса посмртних остатака из Бронкса у Београд“.
Неуобичајено је да новинардаје интервју новинару?
„Разлог је практичне природе. „Вести“ су веома цењен и веома читан лист међу нашим људима у свету. Можда ће ово што је речено прочитати неко од Пупинових потомакау Швајцарској и да ће се јавити. Уколико се то деси, могу да се јаве редакцији „Вести“ или Гласу западне Србије“.
З. Марјановић
Прилог емитован у вестима Прве српске телевизије, можете погледати на следећем линку:
https://www.youtube.com/watch?v=5oQ26jmzGLc&list=RDCMUCjXO89bkBXs9UQVKL39AkLQ&index=1
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
+381 60 5000 150, +381 032 347 001
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2024. Sva prava zadržana.