Упознајте српски град, јединствен по томе што се више не види од смећа 



 

Упознајте српски град, јединствен по томе што се више не види од смећа
18.04.2019 07:52 | 0 коментар(а)



Пријепоље - Дуж оних 300 метара колико се депонија Стањевине протеже на уласку у Пријепоље из правца Нове Вароши,

са магистрале на десној обали Лима више се и не види читаво насеље на другој страни реке. Поглед је заклонило брдо смећа које овде, са једном деветогодишњом паузом, расте више од четири деценије.

Тешко да игде више у Србији оваког призора има – милиони и милиони кубика смећа крај прелепе реке, два – три километра од центра града, наталожени овде, уз сам пут, због немогућности да се пронађе друго решење за депоновање отпада. Кажу Пријепољци да у њиховој општини, осим корупције због које су за кратко време хапшене директорка Центра за социјални рад, службеница ове установе, директор "Електродистрибуције" и један лекар, ништа брже не нараста него депонија.

Сваки квадратни милиметар од 2,4 хектара колико депонија заузима одавно је попуњен па се, у недостаку простора да се Стањевине прошире, већ дуже време са одлагањем смећа иде у вис. На појединим местима депонија се подигла метрима због чега се не види Залуг, насеље са неколико хиљада становника на левој обали Лима.

Несанитанра депонија Стањевине, прича за "Блиц" Енис Мемишаховић, директор ЈКП "Лим" из Пријепоља, прве количине отпада примила је крајем шездесетих прошлог века. Ту се отпад одлагао до 1990. од када су Пријепољци користили депонију на територији комшијског Прибоја.

,,Када је НАТО 1999. уништио мост у Бистрици, и када је прекинута саобраћајна комуникација са прибојском депонијом, вратили смо се Стањевини као привременом решењу, на којој се још налазио онај отпад из периода првог коришћења. Од тада је прошло тачно 20 година, а ми ту и даље допремамо отпад, 30-40 тона сваког дана, јер другог решења немамо. Већи део депније се дигао неколико метара изнад магистрале", каже Мемишаховић.

Депонија је, по његовим речима, довољно издигнута изнад Лима да отпад из ње не би доспевао у реку.

"Затварај прозоре"

Пар стотина метара пре и после депоније на магистрали важе посебна два правила до којих строго држе возачи, нарочито они који су на овај правац свакодневно упућени.

,,Први је "затварај прозоре", а други "гаси систем за вентилацију". Ко се о то оглуши, или је неупућен шта га чега испред Пријепоља, немио мирис Стањевине осећаће у колима наредних неколико километара. Путујеш, путујеш, поред Лима, преко реке видиш Залуг, и одједном, кад дођеш до депоније, нестаје призор реке и насеља на њеној супротној обали. Као у кошмару гледаш брда ђубрета који прија само гаврановима и пацовима", прича М.Х. из Пријепоља.

Зими и некако, али лети никако, кажу мештани Залуга, жалећи се на депонију.

,,Несносно смрди смеће, осећа се и непријатан мирис стврине, да ли одлажу кланични отпад, шта ли већ", причају Залужани.

Опет, кажу они, што се коси са причом из комуналног предузећа, када Лим нарасте вода купи смеће са депоније и носи га ка Прибоју. Управо ова општина најближа је Пријепољу низводно на току Лима. Узводно, први "комшија" је Бијело Поље на територији Црне Горе.

Ове две општине кроз програм прекограничне сарадње, који суфинансира ЕУ, отпочеле су пројекат #Рехабилитација илегалних депонија на реци Лим и подизање свести о њиховој штетости#. Његов циљ је очистити 12 дивљих депонија, по шест и у Прибоју и у Бијелом Пољу. Пројектом је предвиђена и набавка по 30 контејнера и опрема за лабораторијску анализу воде у обе општине.

Између Бијелог Поља и Прибоја остаје Пријепоље и крај њега Стањевине, највећа депонија на току Лима. Већ дуже време пријепољске власти обећавају да ће се овај проблем ускоро решити, али ствари се не мичу са мртве тачке.

"Решење на јесен"

Решење се, каже за "Блиц" Станко Кијановић, заменик председника општине Пријепоље, ипак назире. Све би другачије требало да буде од наредне јесени.

,,Од ресорног министарства смо добили три милиона динара за израду пројектне документације за санацију постојеће депоније. Фирма из Београда ради пројектни задатак који ће дефинисати шта треба да се уради како би се расписао тендер за санацију. Паралелно са тим Министарство је је определило средства за трансфер станицу на депонији Бањица код Нове Вароши на којој би требало да се селектује опад из Нове Вароши, Прибоја, Пријепоља, можда и Сјенице. Надам се да ће од септембра Бањица бити у функцији, на којој ће остајати отпад који се може рециклирати, док ће остатак бити депонован на Регионалну депонију "Дубоко" код Ужица. Очекујемо да ће до тада "Дубоко" бити проширено за прихват нашег отпада", објашњава Станко Кијановић.

ГЗС / Блиц, В. Лојаница





Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 

















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 87.440.464 посета
Тренутно на сајту: 211 посетилац(a)