То је изазвало велико интересовање како у Србији, тако и у свету, каже Средојевић за Глас западне Србије и додаје да је прве године постојања - 2005. сајт прегледало више од 150.000 посетилаца.

"Делегација ЕУ је током обиласка Љига упозната са мојим радом, па су њени представници написали једну дирљиву причу о мени и објавили је на својој интернет страници", каже Средојевић и додаје да је тада проглашен за најмлађег wеб дизајнера у Србији.

Као средњошколац је, прича Вукосав, након свакодневних активности настојао да што више научи о wеб дизајну и ствара на десетине интернет презентација.

"Највећу захвалност дугујем својим родитељима који су, упркос тешким временима, успели да ми 2000. године обезбеде један рачунар, када су они били луксуз нарочито у руралном крају као што је Љиг одакле потичем", наводи Средојевић.

За десет година је, истиче Средојевић, израдио више од 50 wеб презентација и учествовао у прављењу још 20.

После неколико успешних пројеката у којима је учествовао везано за библиотекарство, као што је израда сајта за Библиотеку града Београда и сличних установа из окружења, на позив Универзитетске библиотеке постао је, нешто више од једне године, део ИТ тима "Светозар Марковић" у српској престоници.

Укључен је у неколико подухвата попут Еуропеана Неwспепаерс (Дигитализације старих и ретких књига читаве Европе), био је учесник завршне конференције одржане у Лондону октобра прошле године, а учештвовао је у изради новог сајта библиотеке www.унилиб.рс.

У Универзитетској библиотеци укључен је у неколико пројеката као што је "Знање за све" где са колегама путује по библиотекама у Србији и упознаје млађе генерације са бесплатним образовним порталима и курсевима на интернету.

У априлу 2014. године, на Дан Универзитетске библиотеке, а у част стогодишњице Великог рата организована је изложба, а Средојевић је конструисао апликацију "Е-боок реадер" на којој је електронски приказано више од 15.000 страница на тему Првог светског рата.

Средојевић, који је уједно и координатор и wеб уредник Часописа за дигиталну хуманистику "Инфотека", има амбицију да у наредном периоду умрежи све библиотеке у Србији стварањем јединствене библиотечке мреже.

"Тренутно радим на развоју таквог пројекта са циљем да што више библиотека укључим у централни систем", истиче Средојевић.

Каже да никада није заборавио ко је и одакле је, па помаже неким новим клинцима из Љига који желе да крену његовим путем и баве се ИТ технологијама, а тренутно одржава и модернизује званичну презентацију општине Љиг за коју је, као средњошколац конкурисао.

"Љиг је захваљујући квалитетном wеб сајту добио епитет ’Града Интернета’ 2010. године. То је мали и прелеп живописан градић и људи на челу општине препознају и цене мој рад, а ја се трудим да им то вратим што квалитетнијом промоцијом на интернету", прича Вукосав и као пример наводи да је током поплава, које су у мају прошле године уништиле многа домаћинстава у љишкој општини и однела цео градски водоводни систем, захваљујући људима добре воље организовао донацију пијаћом водом од 5.000 литара.