Међутим, решење се крије у старој, доброј, српској проји, јер за њу су потребна само два састојка – вода и брашно!

„Проја прављена на старински начин, без додатака, заправо је и најукуснија. Она се јела у сиротињским кућама и по манастарима, они мало богатији месили су жуте погаче", прича Младена Гојковић из Чачка.

Младена се снашла у несташици квасца, фото: РИНА

Српска проја нашла се на листи међу најбољим светским хлебовима, а оно што је најбитније јесте да за њено спремање и одличан укус, квасац  није ни потребан.

„Вода и кукурузно брашно, а да би била посна некад се плех чак подмазивао воском, а не машћу. Не сме се закувати ни много ретко, ни много густо, већ средње да би се проја лепо испекла. Најбољи укус има ако се пече у шпорету на дрва", саветује ова домаћица.

Некад се брашно млело у воденицама поточарама, а на проји су одрастале генерације и генерације, па нас овај корона вирус заиста враћа коренима.

Богата трпеза у доба короне, фото: РИНА

„Док смо јели проју сви смо били здравији, а како се прешло на бели хлеб све чешће оболевамо. Трпеза у Шумадији не може ни сад да се замисли без проје, али ту је поред и још десет врста хлебова, па се млади увек дохвате ових модерних", каже Младена.

ГЗС/РИНА