Ово је предвиђено изменама Закона о ученичком и студентском стандарду, а министар просвете Младен Шарчевић рекао је, представљајући овај пропис на седници скупштинског Одбора за образовање и науку, да је циљ да најбољи академци имају најбоље услове.
Овим законом предвиђено је и да студентска одмаралишта добију допунску делатност, па ће ту студенти моћи да се баве научним истраживањима, да организују обуке, конференције… На седници су образложене и измене Закона о основама система образовања којима ће бити регулисано дигитално уређење просветног система.

Представљен је и Предлог закона о Фонду за науку, којим ће досадашње пројектно финансирање науке бити замењено финансирањем пројеката преко Фонда за науку. За тај фонд из овогодишњег буџета планирано је 500 милиона динара, а за 2020. годину чак пет милијарди динара, од којих би 350 милиона било намењено Фонду, а 4,65 милијарди за научно-истраживачке пројекте.

Најављено је и доношење закона о институционалном финансирању научних радника, који би младим научницима омогућио сигурне приходе. Тај пропис ће омогућити да се бирају најбољи и пројекти који су потребни, док су до сада бирани сви, како научници не би остали без примања.

Такође, Математичка гимназија у Београду и Змај Јовина гимназија у Новом Саду постаће институције од националног значаја.

На седници Скупштине Србије која почиње у уторак наћи се Предлог закона о Фонду за науку и допуне Закона о патентима, док ће се о осталим прописима расправљати на некој од наредних седница.

ГЗС/Новости