Пре него што њихове жеље буду убачене "у бубањ", будући средњошколци ће 29. јуна моћи да провере да ли су добро попунили листу, а 3. јула ће знати у коју школу су распоређени.

Веома је важно да ђаци наведу што више школа у листи жеља, а најбоље би било да попуне свих 20, како се не би догодило да остану неуписани. То се дешавало претходних година, јер су ученици попуњавали само неколико школа, а како нису имали довољно бодова за те профиле, морали су да чекају други круг, без обзира на то што су били одлични и врлодобри ђаци.

При попуњавању листе жеља, на првом месту треба да буде школа коју ученик највише жели да упише, па затим оне које су "резервна варијанта". Најбоље је да наведу све образовне профиле који постоје у школама које ђак одабере, јер је касније лакше пребацити се са једног занимања на друго, наравно, ако то одобри директор, него из једне у другу школу.

Приликом избора средње школе, мали матуранти треба да направе добру процену, а у складу са бројем бодова које имају и колико поена је било потребно прошле године. У Информатору за упис у средње школе, ученици се могу информисати колико поена је прошле године било потребно за све образовне профиле и да на основу тога направе "калкулацију" бодова. У зависности од резултата мале матуре ове године, могуће су осцилације за неколико поена горе или доле.

Овогодишња генерација осмака најбоље је урадила тест из српског, односно матерњег језика, где су у просеку освојили 6,64 бода, што је више него прошле године. Из математике су имали 5,35, што је разлика више од једног бода у односу на лане. На комбинованом тесту ученици су подбацили и добили у просеку 5,64 поена, а прошле су имали 6,28.

Праг знања

Више од 50 бодова, што је доња граница за упис у четворогодишње школе, имао је 65.031 ученик, што је око стотину мање него прошле године. Укупно 4.275 малих матураната мораће да изабере неки од трогодишњих профила, јер имају мање од 50 поена.

Извор: Новости