да окуша срећу са бананама. Пелцер овог тропског воћа добио је од комшинице и то у саксији, а онда је Лука одлучио да је пресади у двориште и то у део који је стално обасјан сунцем.

„Волимо да експерментишемо са биљкама које нису карактеристичне за наше поднебље. Пре банане смо садили јапанску јабуку, мандарину”, каже Лука и додаје да је са овим тропским воћем ипак доживео највеће изненађење.

Лука Геновић

„Недавно, приликом заливања спазио сам велики жути пупољак и тад сам први пут уживо видео како изгледају плодови. Пупољак и цвет се налазе на грани са које полазе листови. Из сваког листа полази тачно по 12 малих плодова банане, тако да на нашем дрвету тренутно има 30 до 40 малих плодова банане”, рекао је за РИНУ Лука.

Он није једини који је засадио банане, али у његовом дворишту једино су се зажутели плодови.

„Сама нега и брига о банани сводила се на редовно заливање стајаћом водом, ђубрењем као и заштиту током зимских месеци. Штитили смо је фолијом и стиропором, ушушкамо је. То на неки начин буде изолатор који је штити од ниских температура и продора хладног ваздуха. Пажња, жеља и љубав према биљци су најважнији”, изјавио је Лука Геновић.

Доктор биолошких наука, професор Душко Брковић са Агрономског факултета у Чачку каже да глобалне климатске промене мењају биљни свет.

Професор Душко Брковић са Агрономског факултета у Чачку

„Пре 15, 20 година смоква је била појам, онда смо се чудили и лимуну, а данас је то свакодневница. Температуре су знатно веће, достижу 42 степена и онда је успешно узгајање тропског воћа изузетно могуће. Једноставно, можда у неко догледно време будемо рекреативно гајили неке биљке за које нисмо ни веровали да могу да успевају на овим просторима”, истакао је Брковић.

Очигледно је да нема више дугих и јаких зима, па се немојте чудити ако ускоро будемо куповали домаћи лимун, мандарине, а можда и банане. Све то је, како кажу стручњаци резултат промене климе која нас приблажава медитеранској.

РИНА