Напредњаци и даље не пропуштају број један на листи пријава, а јуче је и Савез за Србију дефинитивно дао свој предлог за будућу власт. У међувремену, пре њих листу су предали краљеви следбеници (ПОКС) и пензионери (ПУПС), из неког разлога нису у коалицији са напредњацима са којима су сарађивали на протеклим изборима. На челу опозиције (СзС) је Милан Радичевић, млад човек и образован, који важи за часног момка у Драгачеву. Али и противкандидат ништа не заостаје ако није у предности: Миливоје Доловић већ увелико искусан са четри године стажа у свакодневном вођењу општинских послова, а још је, након разлаза са Јоловићем, дупло ојачао. Весна Стамболић као прва на листи СНС -а такође се, упркос драгачевским турбуленцијама, прилично добро сналазила на месту председника. У опозицији је јасно да ће први човек Драгачева, ако они победе, бити Радичевић, док ће напредњаци вероватно бирати између Весне Стамболић и Миливоја Доловића. У сваком случају обоје ће имати кључне позиције.
У изборну трку ускоро ће се укључити, вероватно, и СПС са листом која може очекивати највише десетак процената гласова, а то делом захваљујући и распаду Нове Србије која је на протеклим изборима направила изненађење са 14,8 посто. Данас та странка у Драгачеву нема ни одбор, а перјаница партије Зорица Ковачевић преко ноћи се створила на другом месту СНС листе што је био шок и за напредњаке, и то је у овом тренутку најслабија карика листе коју је већ одавно предао СНС. Остали део странке биће у коалицији са СПС. Социјалисти Драгачева на локалне изборе ићи ће у коалицији са Бољом Србијом – Драгана Јовановића из Тополе. Јуче тим поводом у Драгачеву су боравили народи посланик Драган Јовановић и министарка из редова СПС-а др Славица Ђукић Дејановић.

Иза Радичевића Бошко, Стаматовић, Ђилас и Јеремић, иза Весне Стамболић и Доловића само Вучић

Опозиција је све ставила на изборну карту у Драгачеву и победа би могла значити успон или крај овог опозиционог блока. Али, да ли ће успети до победе тешко је рећи без обзира што на челу има једног часног младог човека какав је Радичевић. Многи сматрају да би терет био лакши да није Ђиласа и синдикалаца са дебелом платом, и да би резултат опозиције био исти само са Обрадовићем и Стаматом, можда чак и бољи. Али то остаје да се види у сутон шенаестог децембра мозда се покаже и супротно.

Кампања се захуктава, СНС променио координатора за медије

Кампања је у успону. Напредњачку машинерију воде најпоузданији људи из партије који су стигли већ пре неколико недеља у Драгачево из неколико градова у Србији. Али, иако су под сталним оком противника, активсти СНС – а до сада нису направили ниједан гаф који би опозиција могла искористити и рекло би се воде коректну кампању од врата до врата. На питање шта ће ту активисти из Врбаса или Новог Сада, лако добијају одговор: ,,А какве везе има Ђилас са Драгачевом?”. За сада су најубојитије изборно оружје Савеза дует Обрадовић - Стамат који у овом делу имају своје бирачко тело. Понајвише Обрадовић док Стамата бије релативно добар глас. ДС се овде распала давних дана, одмах након губитка власти.

Остоју Мијаиловићa заменио Парезановић

Занимљиво је да су напредњаци недавно променили координатора за медије у Лучанима. За то је био задужен Остоја Мијаиловић али сада то ради народни посланик Марко Парезановић који важи за војника странке. Када су медији у питању он је у Чачку пружио најжешћи отпор спекулантским и рекеташким медијима који би га вероватно ковали у звезде да је склапао дилове и запошљавао њихове жене. Због тога је платио дебелу цену јер је месецима био изложен најгорим нападима и увредама. Директор једног таквог рекеташког медија недавно је постао уредник у телевизији која је наводно у власништву смењеног координатора. Ту се бомбастично појавио повереник СНС - а који је оптужио „Слободу” да трује Мораву. Тешко ко може да се отргне утиску да је све у склопу хајке против градоначелника Чачка Милуна Тодоровића. Све то можда је допринело да ниједан ни други (Мијаиловић, Јоловић) немају више никаквог утицаја на драгачевске изборе.

Избори на драгачевски начин

Овде су, иначе, избори увек били занимација посебне врсте.
Тако се средином прошлог века обрео Драгачевац у кафани, потегао коју и почео да декламује: „Нико нема што Србин имаде, Србин има Хрвата за брата, нарочито у случају рата”.
Пар дежурних ушију чује то, пријави тамо где треба и пошаљу рецитатора на робију. Одслужи, врати се, седне у исту кафану, али не може моран па опет почне да беседи: „Нико нема што Србин имаде, Србин има дрва кад је зима.” Опаметио се, дакле.
У Титово време предизборне кампање и није било у ововременом облику јер је за свако место предлаган само по један одабрани кандидат, па није ни требало да се бира већ само да се гласа.
А и у краљевинама, Србији и Југославији, иако се телевизија још није појавила и није загужвало на данашњи начин, ипак беше занимљиво. Чачански књижевник Радован М. Маринковић приповеда да су пред парламентарне изборе у Србији 1888. у Драгачеву постојала двојица кандидата: Ранко Тајсић из Пухова на листи Радикалне странке и свештеник Добро Протић из Негришора, испред Напредњачке странке:
– На зборовима, Тајсићеве присталице певале су: „Драгачевом процветало цвеће, попа Добра у скупштину неће, ’оће Ранка – да је мање данка.” А Протићеве присталице враћале су такође кроз песму, овако: „Драгачево, моје село равно, ја сам теби подвалио давно, док сам себе наградио славно.”

Тада је победио Тајсић, мада видимо да се, 130 година касније, изборна срећа променила. Како и колико, ускоро ће нам рећи савремене дежурне уши, односно маркетиншке агенције.

ГЗС