Реч је о зрну калибра 57 и дужине 438 милиметара, с тренутно фугасним, односно пројектилом парчадно рушећег дејства М-12.
– Овај производ у потпуности су осмислили стручњаци наше фабрике, почев од дизајна каписле, чауре, пројектила и упаљача. Израду барутног пуњења од 300 грама освојили смо заједно с инжењерима фабрике „МБ Наменска” из Лучана, а пројектил се пакује у наш ручни контејнер – каже за „Политику” мр Алекса Ђ. Вуковић, директор сектора „Развој” у компанији „Слобода” у Чачку.
Ово зрно средњег калибра, направљено у фабрици испод Јелице, намењено је уништавању циљева у ваздуху, као што су хеликоптери и беспилотне летилице, али и, у другој равни, бродова и чамаца. Један овакав метак може да се освоји за шест до 12 месеци, а највише времена захтева израда алата и разних елемената. Граната је урађена на основу искуства и знања „Слободних” стручњака: брзина је 1.100 метара у секунди, разорна моћ 15 метара у пречнику.
– Упаљач на врху зрна, такође наше израде, припада најновијој генерацији, а посебност је што овај пројектил погађа циљеве и у хоризонталном и у вертикалном домету, удаљене до 13.800 метара. У нашој струци, то зрно представља високу технологију.
Ово је само једна од новости из „Развоја”, где, од укупно 105 запослених, 95 има диплому инжењера. Од 1995. до 2016. они су конструисали и освојили производњу 136 нових артикала, а само у прошлој години 14 нових зрна и комада опреме, и четири технологије. Шта све долази из те инжењерске радионице?
– Управо завршавамо роботизовану линију у опасном делу фабрике, где се комплетира муниција средњег домета, од 20 до 40 милиметара. Њу ћемо потпуно успоставити за две седмице и у том делу погона, зовемо га објекат П, више неће бити људи. Контролисаће је двојица опслужилаца, али на даљину, видео-везом, а и ја из своје канцеларије могу да пратим њен рад. Робот обавља четири најважније операције: донос чауре, затим пуњење чауре барутом, па донос пројектила, те спајање пројектила са чауром. Подразумева се паковање. Све то, до ових дана, радили су наши запослени, а сада то предајемо машинама, које ће димензије и спољни облик контролисати скенером, а све је повезано камерама и видео-преносом.
У опасном погону „Слободе” новост је и пуњење кошуљица артиљеријских пројектила од 76 до 155 милиметара методом инјекције. И то се сада ради аутоматски, командом с безбедне стране заштитног зида, уз видео-надзор двојице оператера. Налик је машини за млевење меса, која помоћу пужа гура експлозив у кошуљицу, а кад се пуж полако извлачи, разарајућа смеса попуњава ту рупу. Следе бушење и премаз за детонатор упаљача, где ће он лећи, и све се то обавља аутоматски, без људске руке у близини.
– И код нас је, као и у другим фабрикама Одбрамбене индустрије Србије, уведена примена нанотехнологије, како бисмо смањили трење и повећали заштиту алата за прераду метала деформацијом. Те ситне честице синтерованог материјала, величине милијардитог дела метра, или десет на минус девети, користимо код израде чаура, јер се наношењем нанослоја на тискач и матрицу, што не мења димензије јер улази у поре, век матице и тискача повећава за 60 до 70 одсто, уз истовремено смањење трења. Сада с једном матицом можемо да урадимо велики број чаура, да је не мењамо и репарирамо, а доскора смо то морали да радимо. Поред тога, припремамо увођење боја на воденој основи, уместо алкидних, а руководство фабрике купило је и осмовретене аутомате, где један за смену уради 1.200 комада неког елемента, уместо досадашњих 250.
Вуковић наглашава да је ова година у сектору посвећена аутоматизацији у опасном погону, а читав „Развој” има исти редослед задатака у пословању: безбедност, затим квалитет производа и рокове испоруке.
– Годинама, безбедности на раду посвећивала се пажња у складу с материјалним могућностима наше компаније, а данас је то првенствени задатак, и то се види у нашим погонима, опасним и неопасним. Ускоро ћемо доградити линију завршне заштите, увести четири машине које ће аутоматски да боје елементе, и то пратити камерама, како човек не би био у додиру с тим материјама. Један део припојићемо алатници, а у једном простору опремити кухињу за поделу хране, јер је фабрички ресторан, код капије и управе, прилично далеко за раднике овог погона.
Ова фабрика, корак по корак, мисли и о будућности – својој, као и својих најдаровитијих радника.
– На одсеку Војног машинства МФ у Крагујевцу имали смо једног стипендисту са свим десеткама, који данас ради у нашој компанији, а на МФ у Београду још двојицу. Данас ћемо расписати нови конкурс за пријем младих инжењера, али их привлачимо током треће године студија и усмеравамо да припреме дипломски рад на тему из послова наше фабрике. Пре три године почели смо сарадњу с Високом школом техничких струковних студија у Чачку и од тада је 12 њихових дипломаца запослено у „Слободи”, на годину, две или три. Недавно смо из те групе за стално примили једног конструктора и још тројицу за погоне у резању и пиротехничкој технологији. Тренутно су тројица на докторским студијама за производњу и чим заврше чекају их конструкторски задаци у „Слободи”. Истовремено, пратимо и стипендираћемо двојицу ученика Саобраћајно-машинске школе у Чачку. Прави мајстори код нас увек имају машину и место – казао је мр Алекса Ђ. Вуковић.
„Слобода” је од 2010. до 2016. у нове програме уложила 28,6 милиона евра, од чега 22,1 у опрему. Фактурисана реализација у 2016. била је 6,17 милијарди динара, а прошлог децембра фабрика је имала закључене уговоре о испорукама на укупно 64,2 милиона долара. На платном списку компаније данас је 1.825 запослених (1.069 на неодређено, 756 на одређено) и 357 упосленика по уговору о привременим и повременим пословима, а просечна зарада лане је била 46.832 динара.
Извор: Политика, Г. Оташевић
