како их напредњаци "пресрећу" и зову молећи да им испуне квоту сигурних гласова.
Писану изјаву члан Председништва Двери, Борко Пушкић преносимо у целости:
"Лаки је мало нервозан" - антологијска је реченица из једног нашег култног филма. Сви за њу знају, али сад се поставља питање, да ли је применљива и на одлазећег премијера и кандидата за председника Србије?
Да ли ће његова судбина бити као Лакијева у филму и да ли ће судбина Србије бити као судбина јунака овог филма још је непознато али нервоза код "господара Вучића" је евидентна.
Наиме, сваког дана нам прилазе грађани, а посебно запослени у државним установама и жале се како их напредњаци пресрећу и зову молећи да им испуне квоту сигурних гласова. Напредњаци, очигледно, никад нису били активнији. Није ни чудо. Раније им је било довољно да позову и обећају, а сада кад су сва своја обећања изневерили, а народ све теже живи, не знају како да погледају својим старим гласачима у очи, а камоли другим грађанима.
Јасно је да је Вучић не само нервозан, него га већ полако хвата и паника. Избори се ближе, а он још не зна шта да ради и коју стратегију да примени кад анкете не показују ништа добро.
Јесте да се Вучић до сада показао као мајстор за расписивање избора и победу на њима уз помоћ медија, али ови му сигурно долазе у невреме. Таман су он и његови следбеници запосели функције после прошлогодишњих избора, а већ морају поново да све ставе на коцку. Иако су ово само председнички избори, свима је јасно да ако Александар Вучић не уложи сав свој ауторитет, кандидат СНС нема шта да тражи на изборима. Међутим, анкете показују да ни то није довољно, па се шеф напредњака одлучио да исфорсира подршку свих партија из владајуће коалиције.
Ни то му неће бити довољно јер је много незадовољних у Љајићевим странкама (па и он сам), Велимир Илић и Нова Србија су напустили капетана и брод који тоне, СНП и Ненад Поповић се спремају за исти сценарио, а СПС-овци нису уопште мотивисани (осим Ивице Дачића) јер отворено напуштају функције председника ОО и ГрО. А Ивица Дачић је посебна прича. Стари шахиста је причепљен са свих страна (највише аферама "Коферче" и "Банана") али је он тада најопаснији. Његова подршка могла би Вучића и напредњаке скупо да кошта.
Пет година смо се навикавали на пасивизацију Томислава Николића, али сви који су помислили да код њега нема сујете, осећаја изиграности и жеље за наплату своје превртљивости, издаје и ћутања, грдно се варају. Потврду смо добили претходних дана. Млад је за политичку пензију, осећа то и покушава да још један мандат буде важан политички фактор и повлачи потезе који Вучићу задају главобоље.
Са друге стране, опозиција у парламенту је све опаснија, а посебно лидер Двери и председнички кандидат Бошко Обрадовић, који га стално изазива на дуел који премијер хвалисавац кукавички избегава.
И несрећни бивши премијер шта ће куд ће, решио је да примени једину тактику која му је преостала – притисак. Притиснуо је своје градске и општинске одборе да "ишчупају" што више сигурних гласова из народа без изговора и пардона. Не треба ни напомињати колико је тешко локалним напредњацима да после 10 месеци поново изађу на терен и народу "просипају празну причу" и дају лажна обећања.
Пошто је и Вучићу јасно да овај притисак није довољан решио је да примени стратегију коју примењује на КиМ од пре неколико година тј. да све грађане који су на буџету заплаши и уцени губитком посла. Све државне установе су препуне спискова и активиста СНС-а, чак и школе. Свакодневно добијамо информације о томе.
Мало је оних који имају храбрости да се супротставе али је много оних који намигују док причају о овој теми.
Да ли ће ова стратегија великог глумца и илузионисте бити плодотворна? Видећемо ускоро.
Информативна служба Двери