последица недовољне информисаности потрошача или је то можда, како наши суграђани кажу, један од начина „извлачења“ новца грађана?
Топли дани су свакако увећали рачуне за струју, а екипа финансијског портала Каматица истражује колико је, од укупно шеснаест ставки које се налазе на полеђини рачуна потрошачима, јасно и како месечни рачун за „утрошену“ елетричну енергију чак и када се не утроши ниједан кW може износити пар стотина динара?
,,Приликом формирања рачуна, пажња није усмерена на корисничко искуство грађана”, истиче Душан Узелац директор финансијског портала Каматица, и додаје да су рачуни могли да буду доста једноставнији и да у том случају не би долазило до забуне.
Поред накнада за плаћање акциза, камата, такси за јавни медијски сервис и ПДВ-а, постоје и оне за које не знамо шта представљају, али на име њих сваког месеца издвајамо неколико стотина динара.
Обрачун који се налази на полеђини рачуна требало би да објасни потрошачима где иде њихов новац, међутим није намењен корисницима већ га само снабдевач разуме, а уколико се обрати пажња на цену потрошених кW и крајњи износ, јасно је да се на име ставки, за које већина не зна шта значе, издвајамо доста новца.
,,Кроз рачун, потрошачи плаћају одређени износ накнада на име повлашћених произвођача електричне енергије, трошак гарантованог снабдевача и трошкове обрачунске снаге“, каже Душан Узелац и објашњава да је трошак “повлашћеног произвођача”, износ који дајемо за субвенције приватним компанијама које производе струју из биомасе и обновљивих извора енергије, а накнада је сразмерна потрошњи.
Екипи финансијског портала Каматица највише пажње је привукла ставка „обрачунска снага“, она се налази на самом врху рачуна и означава трошак који би Електропривреда Србије имала уколико се мрежа максимално оптерети, без обзира што је то технички немогуће, али се на име тога месечно издваја одређена свота новца.
Још једна накнада коју 3,5 милиона људи плаћа Електропривреди Србије, су трошкови “гарантованог снабдевача”, а ова накнада је фиксна и износи 1 евро, што значи да 3,5 милиона евра сваки месец грађани издвоје за очитавање стања на бројилу, штампање и слање рачуна.
Поред трошкова који се налазе на рачуну, и коју већина грађана не разуме, још је конфузнији начин формирања цене кWх, јер је на самом рачуну представљена као један вид математичког просека на основу ког потрошачи ништа не могу да закључе.
Рачун за струју је формирани тако да већина корисника плаћа одређене накнаде, а да се ни не зна шта се све плаћа. Ово је само један у низу рачуна који сваког месеца плаћамо, а да при томе не знамо шта плаћамо, и због чега је разлика у износу стварне потрошње и крајње цене, која је пиказане на самом рачуна, већа за неколико стотина динара.
Извор: Каматица
