POSLE ŠANDORA ORBAN  - GUČA IMA NEŠTO ŠTO MAĐARE I SRBE SPAJA JAČE OD POLITIKE, TRUBU I PRIJATELJSTVO

Ali Orban nije prvi Mađar koji je Guču poneo u srcu.

Mnogo emotivniju priču ispisao je Šandor Farkaš, čovek koji nije imao političku funkciju, ali je imao ogromno srce za Srbiju.

„KADA UMREM, PROSPITE MI PEPEO U BJELICI, A NEKA SVIRA TRUBA“

Tokom decenija postojanja Dragačevskog sabora trubača nastala su mnoga prijateljstva, ali retko koje je dirnulo ljude kao priča o Šandoru Farkašu iz Mađarske.

Skoro dvadeset godina ovaj zaljubljenik u Srbiju dolazio je u Guču sa grupom bajkera iz Pečuja. Svakog avgusta prelazio je stotine kilometara samo da bi nekoliko dana proveo među Dragačevcima.

Nije dolazio zbog spektakla.Dolazio je zbog ljudi.

Govorio je da nigde nije doživeo takvu dobrodošlicu, iskrenost i toplinu kao u Srbiji.

Kada je teško oboleo od karcinoma kostiju i saznao da mu nije ostalo mnogo života, poželeo je nešto što je iznenadilo i njegovu porodicu i prijatelje.

Njegova poslednja želja bila je da bude kremiran, a da njegov pepeo bude prosut u reku Bjelicu u Guči, uz zvuke srpske trube.

Dragačevci su tu želju ispunili.

Na obali Bjelice svirao je orkestar Gvozdena Rosića, dok su prijatelji ispraćali čoveka koji je Srbiju zavoleo kao svoju drugu otadžbinu.

Bio je to prizor koji su meštani mesecima prepričavali.

Taj događaj zabeležio je čak i BBC.

"ZAUVEK SA NAMA"

Šandorova priča nije završena njegovim odlaskom.

Na jednoj kući u Guči, u hladu stare lipe, i danas stoji njegova fotografija sa natpisom:

„Zauvek sa nama.“

Njegovi prijatelji iz Mađarske ni danas ne propuštaju Dragačevski sabor trubača.

Dolaze da se sete čoveka koji je govorio da se u Guču ne dolazi samo zbog trube.

Već zbog ljudi.

VIŠE OD MUZIKE

Dolazak Viktora Orbana pokazao je da Guča i danas privlači pažnju ljudi iz čitave Evrope.

Ali priča o Šandoru Farkašu podseća da se najveće veze između naroda ne stvaraju u kabinetima i na zvaničnim sastancima.

One nastaju za stolom domaćina, uz pesmu, trubu i iskreno prijateljstvo.

Možda je upravo zato Guča mnogo više od Sabora.

To je mesto gde su mnogi stranci postali prijatelji Srbije.

A jedan Mađar je toliko zavoleo Dragačevo da je poželeo da zauvek ostane kraj Bjelice, uz zvuke trube koju je smatrao muzikom svog srca.

GZS(G.Nikolić)