и локалну самоуправу Бранко Ружић. Ово питање је, према његовим речима, комплексна тема, којој би требало да претходи анализа учинка реституције црквене имовине. О опорезивању верских заједница министар је изнео лични став, али и нагласио да је суштинско питање за доношење коначне одлуке шта од национализоване имовине држава још није вратила Цркви. Ово је досад најјачи глас у прилог увођења државних намета у пословање СПЦ и других верских организација.

- Српска православна црква и остале верске заједнице имају статус у друштву у коме су световна и духовна власт подељене - казао је Ружић. - Постоје пореске обавезе које проистичу из функционисања било ког правног лица, па и СПЦ, али постоји и потреба да се прецизира имовина која није враћена не само СПЦ, већ и другим црквама у Србији. Тек тада може бити говора о дефинтивном разрешењу овог питања.

Пореска обавеза једно је од најделикатнијих питања између државе и цркве. Патријарх Иринеј опорезивање Цркве више пута је условио враћањем комплетне имовине која је одузета после Другог светског рата.

Директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић објавио је да је верским заједницама враћено 95 посто имовине коју потражују по посебном закону усвојеном 2006. године. Он, за "Новости", потврђује да ће цркве бити стопроцентно обештећене.

- Поступак враћања црквене имовине је у завршној фази, огромна већина имовине је враћена верским заједницама - каже Секулић. - Највише је враћено СПЦ, јер је и највећа. Реституција ове имовине у државном је интересу и најважнија је сарадња између државе и корисника ове имовине.

У Патријаршији кажу да је највећи део национализоване имовине Цркви враћена само формално, али да СПЦ од ње још не убира никакав приход. Црква начелно нема ништа против плаћања пореза, али за то су потребни одговарајући услови.

- Добра су нам начелно враћена, али Црква још увек нема ни сва решења, нити је ушла у посед. Другим речима, она још није наша нити са ње убирамо плодове. Ти проценти на папиру су тачни, али стварност је другачија. Стање тих добара посебно је питање, будући да је велики део имовине уништен и захтева велика улагања.

Према закону о порезима на имовину, верске заједнице су ослобођене пореза на објекте који служе за богослужења, а ове врсте олакшица односе се и на црквене услуге. Верске заједнице имају привилегије и у погледу закона на додату вредност у делу који се односи уско за верску делатност. У овом кругу робе су свеће, обредно уље и вино, богослужбени предмети, одећа и обредни симболи, тамјан...

Црквена роба и у великим ланцима

Трн у оку делу јавности, посебно левичарским и организацијама цивилног друштва, већ дуго су црквене делатности које нису директно повезане с исповедањем вере. У овом кругу послова су производња и продаја алкохолних пића, козметичких производа, уметничких предмета... Реч је о великим серијама којима се тргује не само у манастирима и специјализованим црквеним продавницама, већ и у великим трговинским ланцима.

Извор: Новости, Р. Драговиц