ланцима да откупе део великог вишка рода домаћег кромпира.
Каква ће ситуација бити ове године, колике су залихе и какве ће цена бити у Привредној комори Србије (ПКС) нису могли да процене због начина на који се код нас организује производња.
„Тешко је рећи какве су залихе кромпира, с обзиром на то да ми и немамо велику организовану производњу. Знамо да се он сади на близу 30.000 хектара, али је та производња јако уситњена, велики је број произвођача, велики број различитих приватних складишта, тако да ми и немамо прави податак о количинама и залихама“, напоменуо је секретар Удружење за биљну производњу и прехрамбену индустрију ПКС-а Александар Богуновић.
Додао је да је позната укупна количина рода, јер је на поменутој површини просечан принос око 22 тоне по хектару, тако да се у Србији годишње произведе око 600.000 тона кромпира.
„Ми ову робу и извозимо и од тога остваримо око три милиона евра, али је увоз дупло већи и приметили смо да је почео да расте“, рекао је Богуновић.
Навео је да је због тога примећен значајан пад цене у велепродаји са 34 динара на 20 динара по килограму, па је и смањен интерес произвођача за гајење кромпира, јер не могу да се изборе на тржишту због таквих цена.
„Кромпир није берзанска роба, тако да ми не зависимо од цена у другим земљама, али су проблем тржисни вишкови у иностранству, где се производи кромпир с много већим приносом, много бољиим изгледом, много већим роком трајања, урађеном калибрацијом и бољим паковањем, тако да се много лакше прода на тржишту. А и трговинским лнацима је много лакше да уговоре већу количину из увоза него да сакупљају кромпир од великог броја ситних домаћих произвођача“, истиче Богуновић.
Додаје да када постоји велики број произвођача, нема уједначног квалитета, цене, услова чувања, а често се дешсва да су та складишта неусловна, тако да кромпир већ у фербурару почне да клија.
„Испада да је много лакше да се увезе него да се прикупи у домаћој производњи. Истина, постоје две фирме које праве чипс и извозе га, па откупљују домаћи кромпир, али то још увек није довољно. Постоји велики простор да се та производња додатно доради, да радимо помфрит кога немамо, па увозимо велике количине помфрита, али ми још увек немамо инвестиције у такву производњу“, напоменуо је Богуновић.
Навео је да се 60 одсто површина под кромпиром налази у централној Србији, али да уколико би се он гајио плантажно, онда би производња могла да буде заснована било где на територији земље.
„Што су веће парцеле и организованија производња, она је јефтинија, а у том случају су оправдане и веће инвестиције, па може да се изгради један озбиљан складишни капацитет. Није довољно да имате само један собичак, то су велика складишта која подразумевају прање, калибрацију, паковање, то су озбиљне машине које подразумевају значајна финансијска средства која су везана за велике производње, а мали произвођачи не могу да приуште себи, нити треба да их имају“, оценио је Богуновић.
Додао је да у Србији постоје површине на којима може да се шири производња, али је рекао да није сигуран колико има заинтересованих произвођача и компанија за сарадњу у том правцу.
„Колико има комапнија које су спремне да инвестирају у примарну пољопривредну производњу, као што је случај у неким другим видовима произвдње, где има кооперантских уговора, договорене производње уз сву потребну подршку и помоћ, од заснивања производње, преко вођења производног процеса до финалног откупа производа“, запитао се Богуновић.
Сматра да постоји простор да се наши произвођачи повежу и наступе на тржишту како би имали бољу комуникацију са купцима и јефтинију производњу.
„Задруге кроз програме Министарства имају шнасу да добију већи број бодова, а тиме и већа средства. Амбијент постоји, али ми се чини да се не користи довољно“, оценио је Богуновић.
Није могао да процени каква нас цена крпомпира очекује током године, али је скренуо пажњу на чињеницу да сва пољопривредна производња поскупљује.
„Нама је цела пољпривредна производња поскупела више од 30 одсто, а неке културе и више од 50 одсто. Сви знамо да су цне ернегената повећане, минералних ђубрива, питање је да ли ће их бити довољно, поскупела је радна снага, тако претпостављам да ће и ове године бити на сличном нивоу. Цене транспорта су повећане, што би могло чак да нам одговара, да будемо конкурентнији у региону где извозимо, јер ће им можда бити повољније да увезу од нас него с неких далеких деснитнација“, проценио је Богуновић.
ГЗС/Танјуг
