Први ефекти афере са препакивањем малина у Чилеу већ се осећају на свим тржиштима главних светских произвођача овог воћа, па и у Србији. Само десетак дана откако је „Ројтерс” објавио да је фирма из Чилеа неколико година продавала у Канади јефтине кинеске малине обележене као „чилеанске органске”, већина извозника од произвођача сада тражи веће гаранције порекла робе.

На овај начин и извозници и купци штите се од препакивања робе које је узело маха на свим светским тржиштима када је реч о малинама.

Како „Политика” незванично сазнаје, тај захтев најпре је кренуо од власника страних, углавном француских хладњача које послују у Србији. Овај услов све чешће постављају и купци из ЕУ, који после скандала у Чилеу обазривије приступају куповини малина на другим тржиштима. На томе инсистирају и санитарне власти које детаљније контролишу испоруке.

– Од свих у ланцу трговине тражи се доказ да је роба пореклом из Србије. То се потврђује „фуд фрод” протоколом. Опрезнији су и извозници и купци – каже за наш лист др Александар Лепосавић, један од највећих стручњака за малинарство.
Према његовим речима ово је помак набоље и добра вест за домаће произвођаче и наш сектор малинарства уопште. Купци, додаје, желе гаранцију да је ово воће произведено у Србији и није мешано са украјинским, пољским, кинеским... и под тим условом нису никада правили питање око цене. То се доказује сертификатом о усаглашености као и гарантним листом да је малина сто одсто произведена у нашој земљи. Тај документ пружа додатну потврду али и повлачи кривичну одговорност у случају да се установи да роба није пореклом из земље произвођача.

Лепосавић подсећа да је појава норовируса у неким градовима Канаде 2017. и 2018. била иницијална каписла за откривање афера с препакивањем малине у Чилеу.

– Узрок је била конзумација кинеске малине чији је увоз заустављен. Али, накнадно је откривено да је она наставила да се продаје посредством чилеанске фирме која ју је препакивала и продавала у Канади као своју – наглашава Лепосавић и додаје да је та појава рискантна јер смо и ми својевремено на европском тржишту имали проблема са норовирусом који је потврђен у испорукама из Србије.

– То је била реекспортована малина из неких других земаља. Да ли увезена из Пољске, Украјине, Бугарске, Босне и Херцеговине или Кине. Ретко је то била српска малина. Наш стандард у производњи и у преради далеко је изнад конкуренције и на томе треба истрајати – каже он. Као неке од мера за исправку грешака из прошлости у малинарству Србије, Лепосавић наводи попис стварног стања површина и функционалности постојећих засада, анализу заступљености сората и оправданости њиховог гајења, и више од свега, потребу већег присуства струке на терену.

ГЗС/Политика