прославили су се као светски рекордери у приносу црвеног злата. Због новонастале ситуације и неисплативости производње, пре три године, променили су сорту малине и определили су се за тулиман и полку.

„Сада имамо око 2,5 хектара туламина и 3,5 хектара полке. Дуго година смо постизали високе приносе врхунског квалитета као и данас. Са сортом виламет постизали смо принос од 28 до 31 тону, а са микером од 24 до 27 тона, и то без противградне мреже и система за наводњавање. Данас је ситуација другачија, на нашим плантажама имамо приносе у туламину од 26 до 30 тона, а полке од 15 до 20 тона по хектару “, каже Миломир Стојић, вишегодишњи светски рекордер у приносу црвеног злата.

Малињаци Миломира Стојића за пример целом свету 

Противградна мрежа, системи за наводњавање, орошавање и примена свих неопходних агротехничких мера чине малињак Миломира Стојића једним од најрепрезентативнијим у Европи.

„Производња малине не може да се ради на примитиван начин и да се импровизује, ко очекује озбиљније приносе, мора да има противградну мрежу, системе за наводњавање. Полка има на 3,5 хектара и системе за орошавање, мора се непрестано улагати и радити у малињацима јер време импровизације је давно прошло”, каже Стојић за агенцију РИНА. Он сматра да је производња малине без противградне мреже и система за наводњавање велики ризик за произвођача јер не може гарантовати опстанак и егзистенцију малинара.

„Произвођачи који не могу да произведу 20 тона малине по хектару не могу да опстану, са данашњим ценама и временским неприликама које нас прате. Сваки малинар треба да ради само онолико колико може да одради сам, односно са члановима породице, на прави начин уз примену свих агротехничких мера, а онда ће доћи и принос који ће моћи да оправда рад који је уложену производњу малине”, каже Стојић за РИНУ.

Малињаци Стојића у село Миросаљци под противградном мрежом

Према његовим речима производња малине не може опстати ако се ради за цену коштања малине, требало би произвођачи да имају неку своју зараду, а пристојна зарада на цену коштања би могла да прође на ивици од евра и по.

„Постоји мишљење људи да је довољно да човек у производњи малине заради 20, 30 динара, ја бих само подсетио да су људи на кромпиру раније зарађивали пуно више, као и на шљиви и јабуци. Малина је нешто много теже, вредније и озбиљније и она односи здравље људима и не може се радити за цену коштања”, закључује он.

Kопање малињака приводи се крају као и ђубрење, а Стојић тврди да без мотике нема ни малинарства.
„Нема хлеба без мотике, није нормално да се хербицидима третира нешто што је живо и треба да да род, у њега треба да се унесе оно што биљка захтева попут стајњака а тврдим већ две деценије да без мотике нема малинарства, мотика је основ за добијање квалитета и дугу експлоатацију засада”, каже Стојић додајући да површине не доносе профит него квалитет и квантитет по јединици.

Да би се осигурали од суше, Стојићи су три ипо километара довели воду до својих малињака, а противградном мрежом не штите само род, већ и засаде који могу послужити за пример у светској енциклопедији производње црвеног злата. Пример успешне производње данас огледа се и у одговорности сваког члана породице.

„Мислим да је добро имати противградну мрежу и због младог засада за наредну годину, дешавало се да се млади ластари поломе и наредне године, да нема шта да се веже . Са друге стране, 3,5 км је тачно од бунара до ове тачке где се сада налазимо, три воде имамо и три године смо радили на довођењу воде да би покрили све површине и уложили велики новац и то нам гарантује сигурност од суше, међутим, опет тврдим да је све у Божијим рукама", каже Стојић за агенцију РИНА.

Драган Стојић: Сви чланови породице морају бити укључени у производњу

Десна рука Миломиру у свакодневним обавезама у домаћинству је 31-годишњи син Драган. Он сматра да профитабилност производње малине зависи пре свега од чланова породице који морају бити укључени у производњу заједничким радом.

„Један човек на великој површини не може ништа сам да уради, само ако је породица са њим и ако има пуну подршку, онда може да успе и просперира. Са друге стране, одлука да виламет и микер заменимо са полком и туламином показала се као одлична јер дефинитивно сматрам да је свеж програм будућност малине. Не планирам да проширујем засаде, имамо шест хектара малине и није исто када радите производњу малине за свеж програм и када радите за замрзнут тако да ни цена коштања не може бити иста. Прошле године цена није покрила трошкове производње малине већини произвођача и уколико таква ситуација буде и ове календарске године, многи ће одустати од малињака”, каже Драган Стојић за агенцију РИНА.

Најсветлији примери српског малинарства управо су у ариљском крају. Овде у Миросаљцима, Стојићи би на најбољи начин могли свету да представе како се и на који начин производи црвено злато злата вредно, како треба да изгледају засади српске малине, али и бити пример како више генерација једне породице неуморним радом, трудом и ентузијазмом опстаје у малинарству.

РИНА

Видео материјал можете преузети са агенције РИНА